Мождане опне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 28 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q268930 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Мождане опне''', мождане овојнице или можданице ([[латински језик|лат.]] ''meninges'') су везивни омотачи, један или више, на површини [[ЦНС]]-а [[кичмењаци|кичмењака]] који имају заштитну и метаболичку улогу. Налазе се између [[мозак|мозга]] и [[лобања|лобање]] и између [[кичмена мождина|кичмене мождине]] и [[кичмени пршљен|кичмених пршљенова]]. Изграђене су од растреситог и густог [[везивно ткиво|везивног ткива]].
== Можданице кичмењака ==
Кичмењаци, зависно од ступња еволуционог развоја, могу имати једну, две или три мождане опне.
=== Мождане опне колосута и риба ===
[[Колоусте]] и велики број врста [[рибе|риба]] имају само једну можданицу, тзв. '''примарну мождану опну''' (''meninx primitiva''). Изграђена је од структура компактног везивног ткива у коме се налазе [[крвни суд]]ови и [[меланофоре]]. Између ње и скелета (лобање и кичмених пршљенова) налази се шупљина (дупља) '''перименингеални простор''' испуњена растреситим везивним ткивом богатим [[масна ћелија|масним ћелијама]].
=== Можданице сувоземних кичмењака ===
Код копнених кичмењака ([[водоземци]], [[гмизавци]] и [[птице]]), осим [[сисари|сисара]] и неких риба ([[праве кошљорибе]]) примарна можданица се диференцира на две опне:
* тврду можданицу (''dura mater''), спољашња опна фиброзне грађе;
* примарну меку можданицу (''pia mater primitiva'' syn. '' meninx sekundaria'') или ''leptomeninx'', унутрашња опна од растреситог везивног ткива.
Ред 20:
* секундарну меку можданицу (''pia mater''), унутрашњу опну.
=== Можданице сисара ===
[[
[[Сисари]] имају диференциране три можданице:
* мека (''pia mater''), назива се још и секундарна мека можданица јер настаје диференцијацијом примарне меке можданице; належе на нервно ткиво
Ред 30:
Мека можданица сисара је богата крвним судовима који продиру у унутрашњост мозга и кичмене мождине и снабдевају их крвљу. Належе на ЦНС пратећи све бразде и вијуге и са [[епител]]ом појединиу делова мозга формира [[хориоидни плексус|хориоидне плексусе]]. Насупротот мекој, паучинаста можданица је сиромашна крвним судовима, али је зато богата [[лимфа|лимфом]]. Тврда мождана опна је добро прокрвљена и образује наборе:
* уздужни (сагитални) који залази између [[хемисфера мозга]];
* попречни који се увлачи између предњег и малог мозга.
Између тврде и паучинасте можданице налази се [[субдурални простор]], а између паучинасте и меке можданице је [[субарахноидни простор]] испуњен цереброспиналном течношћу.
=== Мождане опне човека ===
[[
ЦНС човека је, као и код других сисара, обавијем са три мождане опне: тврдом, паучинастом и меком. Осим што га обавијају, ове опне му пружају потпору, штите га и преграђују његово ткиво. Упала можданих опни назива се [[менингитис]], болест која може имати озбиљне последице.
==== Тврда мождана опна ====
Представља наставак густог везивног ткива које приања на [[периост]] кости. На њој се разликују две површине:
* [[синусни ендотел]] је површина окренута према кости; има слој спљоштених ћелија које по грађи личе на [[фибробласт]]е;
* [[неуротелијум]] је површина окренута ка паучинастој можданици, сличне је грађе као претходна.
Субдурални простор садржи мало ткивне течности.
==== Паучинаста можданица ====
Обухвата два дела:
* арахноидну ''мембрану'' која се у ствари састоји од пет до осам слојева спљоштених ћелија фибробласта који су међусобно повезани тако да представљају баријеру између субдуралног и субарахноидног простора чиме спречавају мешање ткивне течности и [[ликвор]]а;
* арахноидне трабекуле су у облику стубова изграђених од [[колагена влакна|колагених влакана]]; трабекуле су испреплетане (пауколик изглед) унутар субарахноидног простора.
Ред 57:
* крвни судови
* [[макрофаг]]и
* [[лимфоцит]]и.
==== Мека можданица ====
Належе директно на нервно ткиво ЦНС-а и састоји се од неколико делова:
* [[спољашњи епител пије]], налази се на површини која је окренута ка паучинастој можданици;
* слој колагених влакана постављених паралелно испод претходног слоја;
* слој везивног ткива изграђен од колагених влакана, фибробласта и макрофага;
* унутрашњи слој пије који належе на површину нервног ткива.
== Литература ==
* Guyton,A. C, Hall, J. E:''Медицинска физиологија'', Савремена администрација,
* Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003.
* Ђоровић Ана, Калезић, М: ''Морфологија хордата - практикум, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1999.
* Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака'', ЗУНС, Београд, 2001.
* Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, [[Научна књига]], Београд, 1996.
* Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
* ''Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.''
* ''Пантић, В: Ембриологија, [[Научна књига]], Београд, 1989.''
* Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
* ''Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
* ''Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.''
* Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com/w/Moždane_opne BioNet škola]
[[Категорија:Нервно ткиво]]
[[Категорија:Мозак]]
| |||