'''Јован М. Јовановић Пижон''' био је српски дипломата, политичар и писац.
== Биографија ==
Родио се у [[Београд]]у 1869. где је завршио оновну школу и гимназију, као и права на Великој школи 1891. године. Између 1899. и 1903. био је писар [[Посланство Краљевине Србије у Цариграду|Посланству Краљевине Србије у Цариграду]], писар Министарства финансија и секретар Министарства иностраних дела. Године 1907. вршио је дужност отправника послова у посланству Краљевине Србије у Атини и дужност конзула на Цетињу. На управи [[Српски конзулат у Скопљу|српског конзулата у Скопљу]] био је од 1909. до 1911. године. Године 1911. постаје начелник одељења Министарства иностраних дела, а 1912. и министар овог министарства. Од 1912. до 1914. био је посланик у [[Беч]]у, затим помоћник министра иностраних дела 1914-1915, посланик у [[Лондон]]у 1915-1916. и [[Вашингтон]]у 1929. године. Пензионисан је 1930. године када оснива [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]]. Умро је у [[Охрид]]у 1939. године. целог живота је био активни дописник српских угледних часописа и писац. У Српски књижевни гласник Српском књижевном гласнику писао је под псеудонимом инострани. написао је и значајнодело ''Јужна Србија од краја 18. века до ослобођења''.<ref>М. Станић, Успомене на митрополите са којима сам радио Михаила Г. Ристића, 123.</ref>
