Чанго — разлика између измена

__БЕЗСАДРЖАЈА__

== Подела ==

Чанго−и су подељени у три главне групе и то по географском одредишту: ''молдавски'', ''ђимешки'' и ''седмоселски'' (''Барца'') Чанго−и (околина [[Брашов]]а).

 

Ова етничка група је најбројнија и говори мађарским језиком. Са пребивалиштем у [[Молдавија|Молдавији]], живе у окрузима Бакау (''Bacau''), Њамц (''Neamţ''), Јаши (''Iaşi'') и Вранча (''Vrancea''). Такође се могу у мањем броју наћи и у окрузима Галац (''Galaţi''), Ботошани (''Botoşani''), Васлуи (''Vaslui''), Констанца (''Constanţa'') и Тулча (''Tulcea'').

 

Што се религије тиче, већина Чанга је [[Римокатолици|римокатоличке]] вероисповести и има их око 62.000 што чини 25,8 % католика Молдавије.

 

* Јужни Чангои и [[Секељи|Секељ Чангои]] живе у околини Бакауа (''Bacau'') и Вранча (''Vrancea''), омеђани са Арањош−Бестерце (''Aranyos-Beszterce'') брзацима, Татрош (''Tatros''), Уз (''Uz''), Салонц (''Szalonc''), Ојтоз (''Ojtoz'') и Тазло (''Tázló'') потоцима и ушћем реке Сирет (''Szeret'').

 

 

Молдавски Чанго−и се спомињу од стране [[Мађари|Мађара]] још приликом њиховог, мађарског, доласка у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Заједно су чували новоосноване источне границе краљевства.

Мађари су се досељавали у Молдавију у неколико таласа, први пут приликом главне миграције у ове крајеве, после за време владавине мађарских краљева Андраша другог и Беле четвртог. Талас из 1225. године је насељен из разлога одбране границе. Даљи прилив је био за време папе Гргура деветог, када су превели [[Куни|Куне]] у хришћанство и јачање границе у одбрани против нових освајача [[Татари|Татара]]. Тада су основали насеља поред [[Сучава (река)|Сучаве]] до Бакауа од Мађара из околине Самоша, а на југу Молдавије су населили Секеље из такозване ''Земље Секеља''.

 

 

У 17. веку је велики број становништва [[Ердељ|Ердеља]] из економских и политичких разлога пребегао у Молдавију. Задњи талас је усељавања наишао је [[1764.]] године, после [[Сикулицидиум|познатих догађаја]] у [[Сикулени|Мадефалви]].

 

Постије различите теорије о настанку Чанго имена, ево неких:

* По дијалекту равничарских мађара око Тисе:

** Цанго (''[[Мађарски језик|мађ]]:cángó'') што је синоним за младог скитницу или боље речено луталицу (''[[Мађарски језик|мађ]]:csavargó'').

* Из Бешење или Кипчак дијалекта (Алтајска групација) има за основу Кангар

:''Па, Чанго−и, зато што је ту била граница. И онда је био замак, и онда када је била опасност, онда су звонили за црквеним звонима, палили сламу, да пазите јер се опасност приближава. Зато кажу Чанкок, зато када је долазио непријатељ, онда су звонили, викали, правили буку и онда се за то каже чангалати (''[[Мађарски језик|мађ]]:csángáltak''). Ето, одатле потиче назив за Чанго−е''.

 

Друго спомињање је из [[1556]]. године, када Макшан (''Maksán'') спомиње Чанго Михаља (''Michael chango'') и [[1560.]] године, иста особа спомиње Чанго Андраша (''Csángó András''). Извор: (''Erdélyi Magyar Szótörténeti Tár, II. kötet'')

 

Такозвани не секељски Чанго−и, северни и крајње јужни део Молдавије, користе архаични мађарски из средњег века, који се користио на подручју горње [[Тиса|Тисе]]. Овај дијалекат се одржао једино у овом делу мађарског говорног подручја. Чува своје традиционалне мађарске архаичне изразе, веома мало, може се речи симболично, је преузето од румунског језика.

 

Овим дијалектом говори отприлике 25−30.000 Чанго−а, а са годинама их је све мање.

 

Секељ Чанго−и из Молдавије говоре веома слично Секељима из Харомсека и Чиксека, једина разлика је да се језик није развијао и да користе нешто више румунских, усвојених, израза. Већина Чанга у Молдавији користе овај дијалекат.

 

Осим седмоселских (Барца) Чанго−а, све остале групације су римокатоличке вероисповести, међутим веома је велики утицај старе религије, па се доста старих сачуваних обичаја помешало са католицизмом.

 

Ђимешки Чанго−и живе на граници Ердеља и Молдавије у околини изворишта реке Татрош. Преци су им се у 17. и 18. веку населили из секељских села из харгитског краја и мађарских села из Молдавије. Најпознатија села, које су основали, су: Ђимешфелшелок (''Gyimesfelsőlok''), Ђимескезеплок (''Gyimesközéplok'') и Ђимешбук (Gyimesbükk).

 

Ова група Чанга су остаци Мађара, граничара, из 11. и 12. века, који су живели на југоистоку царства у околини Брашова. Они себе називају Мађарима, али суседни Секељи их зову Чанго, а главну групацију Седмоселски Чанго−и. Ови називи су вероватно настали као пародија (подсмех) слободних Секеља овој етничкој групи, пошто су они служили Сасе, а Саси су Ердељ звали Зибенбурген (''Siebenbürgen''), седам градова.

Језик им је скоро идентичан мађарском језику који користе Секељи. Припадају евангелистичкој цркви, веру су преузели за време владавине Саса, који су били већина у Брашову.

 

Овај погрешан назив за Секеље из Буковине је настао у [[Будимпешта|будимпештанским]] круговима после прве веће селидбе Секеља из [[Буковина|Буковине]] [[1883]]. године, мада је и известан број Чанго−а тада учествовао у селидби.

 

'''Молдавија'''

** Сабофалва (''Szabófalva'')

** Келђешт (''Kelgyest'')

** Балушешт (''Balusest'')

** Плошкоцени (''Ploszkucény'')

** Богданфалва (''Bogdánfalva (Moldva)'')

** Нађпатак (''Nagypatak'')

** Ујфалу (''Újfalu/Nicolae Bălcescu'')

** Секетура ''Szeketura'')

{|

|- valign=top

* Халмађ (Halmágy)

* Кризба (Krizba)

* Секељжомбор (''Székelyzsombor'')

 

== Референце ==

{{reflist}}

* Benda Kálmán: Moldvai csángó-magyar okmánytár I. – II. (1989),

 

{{Историја Секеља}}

 

* {{РУМ}} [http://www.ceangai.ro/ Fundaţia culturală Siret]

* {{РУМ}} [http://hiphi.ubbcluj.ro/JSRI/html%20version/index/no_3/cerasela_maria-articol.htm/ Comunitatile catolice din Moldova]

* {{МАЂ}}[http://noborders.interfree.it/hung.htm Tánczos Vilmos: Hányan vannak a moldvai csángók?]

* {{МАЂ}}[http://www.csango.hu/ A Csángó Magyarok honlapja]