Нервно ткиво — разлика између измена

 

'''Нервно ткиво''' је врста [[Ткиво (биологија)|ткива]] која обезбеђује реакције организма на промене у спољашњој средини у којој организам живи и промене у бројним срединама унутар организма. Функција овог ткива је комуникација [[организам|организма]] са спољашњом средином, и комуникација између делова организма, тако да ово ткиво у ствари има улогу да прима информације и да их спроводи до различитих делова тела. Добијене информације, нервни систем доводи у везу, комбинује и обезбеђује одговарајући одговор на њих.

Нервно ткиво се састоји из две групе ћелија:

* основних ћелија, нервних ћелија ([[неурон]]а), врпчастих ћелија које преносе информацију, и

* пратећих ћелија [[глија|глије]] ([[грчки језик|гр.]] ''glia''= [[лепак]]), изграђена од неколико врста разгранатих ћелија које потпомажу неуронима у обављању функције и исхрањују их.

 

Неурон је високоспецијализована ћелија која има :

* карактеристичан облик

{{посебан чланак|неурон}}

 

Синпсе представљају додирна места аксона једног неурона са аксоном, дендритом или телом другог неурона. Свака синапса се састоји од:

* [[пресинаптичка мембрана|пресинаптичке мембране]]

 

Синапсе могу бити:

 

{{посебан чланак|синапса}}

 

Пратеће ћелије, ћелије неуроглије називају се још и потпорне ћелије јер се пореде са ћелијама [[везивно ткиво|везивног ткива]]. Међусобно се разликују зависно од тога коме делу нервног система припадају, централном или периферном, као и по ембрионалном пореклу.

 

Потпорне ћелије ЦНС-а називају се заједнички [[неуроглија]] и припадају им:

** [[олигодендроцит]]и

* [[микроглијске ћелије]]

 

 

Глијске ћелије ПНС су:

* [[амфицит]]и.

{{посебан чланак|глијалне ћелије}}

 

 

Нервно ткиво чини морфолошку основу [[нервни систем|нервног система]]. Према хисто-анатомском и физиолошком гледишту могуће је разликовати:

* [[централни нервни систем]] (ЦНС), који ембрионално порекло у највећој мери води од [[неуроектодерм]]а и његове нервне ћелије су организоване тако да подсећају на ткиво; изграђен је од сиве и беле масе; припадају му два основна дела:

* [[периферни нервни систем]] (ПНС), који води порекло од материјала [[нервна креста|нервне кресте]] или [[ектодермална плакода|ектодермалних плакода]] и чији су неурони организовани тако да не личе ни на једно од постојећих животињских ткива (епителног, мишићног или везивног); нервне ћелије овог дела нервног система организоване су у:

 

 

У ЦНС-у долази до удруживања нервних ћелија и ћелије неуроглије са елементима [[везивно ткиво|везивног ткива]] у сиву и белу масу, а површина овог дела нервног система покривена је можданим овојницама.

{{посебан чланак|Крвно-мождана баријера}}

 

 

Нервне ћелије ПНС-а организоване су у две врсте структура нерве и ганглије и успостављају везе између нервног система и осталих делова организма.

Нерви су снопови нервних влакана (аксона) обавијени везивним омотачима. Хистолошки посматрано нерви се састоје од:

* мијелинизираних или немијелинизираних аксона

* амфицита

 

Мијелизирана влакна (бела влакна) састоје се од једног аксона окруженог мијелинским омотачем, док су немијелизована (сива) влакна изграђена од неколико аксона уметнутих у цитоплазму Шванове ћелије. Мијелински омотач у ЦНС стварају олигодендроцити, а у ПНС-у Шванове ћелије.

 

Компоненте везивног ткива образују троструке омотаче:

* [[перинеуриум]]

* [[ендонеуриум]].

{{посебан чланак|ганглија}}

 

 

Целокупно нервно ткиво човека потиче од дела ектодерма који се назива '''[[неуроектодерм]]''' који првобитно у облику плоче процесом [[неурулација|неурулације]] постаје [[нервна цев]] од које потиче већи део нервног ткива:

* од каудалне трећине настаје [[кичмена мождина]];

* од нервног канала (шупљине нервне цеви) настаће [[мождана комора|мождане коморе]] и централни канал кичмене мождине;

 

1. [[неуробласт]]е од који се настати нервне ћелије;

{{посебан чланак|хистогенеза нервног ткива}}

 

* Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.

* ''Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.''

* Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.

* Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.

 

 

* [http://www.lab.anhb.uwa.edu.au/mb140/CorePages/Nervous/Nervous.htm Histology at uwa.edu.au Чланак о нервном ткиву] {{en}}

 

[[Категорија:Нервни систем]]