Доменико Скарлати — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 46.161.100.75 (разговор) на последњу измену корисника Addbot
Ред 21:
Рођен је у [[Напуљ]]у [[1685]], исте године као и [[Јохан Себастијан Бах]] и [[Георг Фридрих Хендл]]. Био је шесто од десет деце и млађи брат Пјетра Филипа Скарлатија, такође музичара. Вероватно је прво учио код оца, композитора и учитеља Александра Скарлатија, а затим код Гаетана Грека, Франческа Гаспаринија и Бернарда Пасквинија, који су утицали на његов музички стил.
 
Постао је композитор и [[оргуље|оргуљаш]] Краљевске капеле у Напуљу 1701. године. Три године касније, ревидирао је Поларолову оперу „Ирена“ за извођење у Напуљу. Недуго затим, отац га је послао у Венецију. Од тада па до 1709. Скарлатијев живот остао је непознат, када одлази у [[Рим]] у служби пољске краљице Марије Казимире која је ту била у [[егзил]]у. За њу је компоновао неколико опера. У Риму је упознао Томаса Розенгрејва. Већ тада он је био угледан чембалиста. Постављен је та мајстора Капеле Светог Петра од 1715. до 1719. године, када одлази у [[Лондон]] да би дириговао извођењу своје опере „Нарцис“ у Краљевом театру.
 
Од Винћента Бикија, тадашњег папског нунција, сазнајемо да је Скарлати стигао у [[Лисабон]] [[29. новембра]] [[1719]]. године. Тамо је подучавао португалску принцезу Марију Магдалену Барбару. Напустио га је 28. јануара 1727. и отишао у [[Рим]], где се оженио са Маријом Катерином Ђентили 6. маја 1728. године. Године [[1729]]. преселили су се у Севиљу, где ће остати наредне четири године и упознати [[фламенк]]о.