|
| слика =PC 96.jpg
| опис_слике =Поглед на Витез
| грб =VitezgrbGrb Vitez.gif
| мјесто =Витез
| ентитет =Федерација Босне и Херцеговине
| процена =
| година =
| густина =
| поштански код =72250
| позивни број =030
| гдуж =17.7885
}}
'''Витез''' је град и сједиште [[Општина Витез|истоимене општине]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. У њему је живело 27.859 људи [[1991]]. године одживјело чега 45,73% Хрвата, 41,37% Бошњака, 5,42% Срба, 4,91% Југословена и 2,58% осталих7. Сам град је бројао 7,200, становника, од чега 35% Хрвата, 33% Бошњака, 15% Југословена, 13% Срба, и 4% осталих. Налази се у [[Средњобосански кантон|Средњобосанском катону]].
Витез је сештен у централном делу долине ријеке [[Лашва|Лашве]]. Удаљен је од [[Сарајево|Сарајева]] 70 -{km}-, а од [[Зеница (град)|Зенице]] 12 -{km}-. Уже градско подручје налази се на надморској висини од 415 метара. [[Клима]] је изразито [[континентална клима|континентална]].
Општина Витез је простор који се протеже у географском средишту Босне и Херцеговине. Витез је сештен у централном делу долине ријеке Лашве, која се протеже од југоисточних падина планине Влашић до Бусоваче. Ова се долина формирала на 390-480 -{m}- надморске висине. Лашванско поље дуго је око 17 -{km}-, а ширина му је различита и износи просечно 3 -{km}-. Витез је удаљен од [[Сарајево|Сарајева]] 70 -{km}-, а од [[Зеница (град)|Зенице]] 12 -{km}-. Најниже насељено мјесто, и то уже градско подручје, налази се на надморској висини од 415 метара, а највише витешко насеље, село Засеље, налази се на 700 метара надморске висине.
[[Клима]] је изразито [[континентална клима|континентална]]. [[Температура]] се зими спушта и до -28 степени Целзијевих, а лети достиже и до +36 степени Целзијевих.
== Економија ==
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и [[Шумарство|шумарства]], док велики дио становништва живи од [[пољопривреда|пољопривреде]], односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од [[1952]]. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 -{m³}- и пилану капацитета до 50.000 -{m³}- дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за [[хемијска индустрија|хемијску индустрију]]. Наиме, [[3. јул]]а [[1950]]. године, решењем председника Владе [[ФНРЈ]] основано је у Витезу предузеће "202"„202“, које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју [[Слободан Принцип Сељо|Слободану Принципу Сељи]]). У погонима овога подузећа производе се наменски производи, ракетни [[барут]]и, флегматизатори, [[антифриз]], затим привредни [[експлозив]]и и штапин, а формира се и трећа производна јединица ("Синтевит"„Синтевит“) чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово подузеће данас јединствено и под називом Пословни састав „ВИТЕЗИТ“. Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП „РАЈКОВИЋ“.
== Становништво ==
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991:Витез}}
=== Национални састав становништва - град Витез, попис [[1991]]. ===
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Витез је имала 27.859 становника, распоређених у 34 насељена места.
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
| style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]]
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]]
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]]
укупно: 7.200
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]]
| align="right" | 12.675 (45,49%)
| align="right" | 11.131 (46,06%)
| align="right" | 10.196 (49,42%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|Муслимани се данас изјашњавају као [[Бошњаци]].}} ▼| align="right" | 11.514 (41,32%)
| align="right" | 9.911 (41,01%)
| align="right" | 8.527 (41,33%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Срби]]
| align="right" | 1.501 (5,38%)
| align="right" | 1.439 (5,95%)
| align="right" | 1.502 (7,28%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]]
| align="right" | 1.377 (4,94%)
| align="right" | 1.229 (5,08%)
| align="right" | 178 (0,86%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | остали и непознато
| align="right" | 792 (2,84%)
| align="right" | 456 (1,88%)
| align="right" | 225 (1,09%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | Укупно
| style="text-align:right;"| 27.859
| style="text-align:right;"| 24.166
| style="text-align:right;"| 20.628
|}
▲| style="background:#f3fff3;" |* [[ Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|Муслимани се данас углавном изјашњавају као [[Бошњаци]].}} - 2.647 (36,76%)
== Насељена мјеста ==
* [[Хрвати]] - 2.607 (36,20%)
Ахмићи, Била, Брдо, Букве, Дивјак, Доња Вечериска, Дубравица, Гаћице, Горња Вечериска, Јардол, Кратине, Крчевине, Кртине, Крушћица, Лупац, Љубић, Мали Мошуњ, Надиоци, Пирићи, Почулица, Преочица, Прњавор, Путковићи, Ријека, Садоваче, Сиврино Село, Шантићи, Толовићи, Велики Мошуњ, Витез, Враниска, Врховине, Забиље и Засеље.
* [[Срби]] - 741 (10,29%)
* [[Југословени]] - 937 (13,01%)
* остали, неопредијељени и непознато - 268 (3,74%)
== Напомене ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Vitez}}
{{Административна подела Босне и Херцеговине}}
[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]]
| 