Обавеза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1425577
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 27:
Постоји и схватање које не пориче постојање субјективних права али у појму облигације даје примат њеном [[предмет облигације|предмету]]. Облигација је пре свега једна вредност, предмет је битан и без њега нема облигације. Могуће је да облигација постоји и без одређеног дужника (нпр. без одређења другог субјекта у случају [[Једнострана изјава воље|једностране изјаве воље]]). Други аутори иду и даље сматрајући да је облигација пре однос између имовина него између одређених лица, али то становиште није прихваћено јер облигација подразумева и однос између лица.
 
=== Правне особине облигације ===
 
1- Облигација је (имовинско)правни однос
Ред 80:
б) [[Подзакуп]] - [[ЗОО]] предвиђа могућност да закуподавац може ради наплате својих потраживања од закупца насталих из закупа да се непосредно обрати подзакупцу за исплату износа које овај дугује закупцу по основу подзакупа.
 
в) Побијање правних послова дужника – путем тужбе actio pauliana против трећег лица.
 
г) [[Уговори у корист трећег лица]] – један се уговорник обавезује према другом да ће извршити одређену престацију у корист трећег лица. Треће лице стиче право да непосредно захтева извршење престације у своју корист.
Ред 87:
 
==Литература==
 
* Јаков Радишић: ''Облигационо право'', Београд 2004
* Слободан Перовић: ''Облигационо право'', Београд 1982