Википедија

Обожење — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 17 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q1129863 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Хришћанство}}
'''Обожење''' (гр: ''Θεωσις'' теосис, лат: ''deificatio'') је, према православној [[теологија|теологији]], учествовање човека у животу Божијем посредством [[Божанске енергије|нестворених божанских енергија]]. Обожењем се [[човек]] позива да постане [[светац]] и да тежи јединству са [[Бог]]ом.<ref name=autogenerated3>[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Crkveni_um.htm Православни црквени ум - Митроплоит Јеротеј Влахос<!--], BotПриступљено generated17. title4. -->]2013.</ref>
 
Са православног становишта, сматра се да циљ хришћанина, коме тежи читав његов живот и којим су прожете све његове активности јесте обожење.<ref name=autogenerated3 />
 
== Етимологија ==
 
Саму реч обожење (теосис) раније су користили грчки филозофи у нехришћанском контексту.<ref name=autogenerated2>[http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/majendorf.htm Бог Дух Свети, Птотојереј Јован Мајендорф], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Појам „теосис“ се не помиње се у Светом писму, иако се користе слични изрази попут божјег „подобија“.<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/O.htm Обожење, Речник православне теологије], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Обожење у хришћанском смислу су први почели да употребљавају источни [[црквени оци]].
 
== [[Црквени оци]] о обожењу ==
Ред 12:
[[Атанасије Александријски]] пише "''Бог је постао човек да би човек постао бог''", а слична тврдња се може пронаћи и код других црквених отаца. Они називају човека „богом по [[благодат]]и“ и повлаче знак једнакости између [[спасење|спасења]] и обожења.<ref name=autogenerated1 /> Онтолошке претпоставке спасења систематизовао је [[Григорије Палама]] који је срочио и теолошки речник обожења.
 
Према [[Максим Исповедник|Максиму Исповеднику]] приликом обожења човека на место људског деловања долази [[Божанска енергија]], која једина дејствује, а човек постаје „сличан органу (музичком инструменту)... којим (Бог) управља како благоизволи“.<ref name=autogenerated4>[http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/sloboda_i_obozenje_po_sv_maksimu.htm Православна презентација ВЕРУЈЕМ<!--], BotПриступљено generated17. title4. -->]2013.</ref> Али обожење није инертно стање, већ је непрекидно духовно напредовање. Човек вечно постаје, све више и више способан да прихвати обожујућу божанску светлост. Човечје обожење бескрајно траје због чињенице да је Божанска енергија која обожује човека „бескрајна сила“.<ref name=autogenerated4 />
 
{{цитирање|„Обожење благодаћу никада не престаје, јер природа Онога Који чини обожење, бивајући бескрајна, чини бескрајном, такође, и силу којом се врши обожење“.|Максим Исповедник, Одговори Таласију 22, PG 90, 321ВС}}
Ред 23:
 
== Референце ==
<div class="references-small">{{извориreflist}}</div>
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/sloboda_i_obozenje_po_sv_maksimu.htm Слобода и обожење по Максиму Исповеднику]
 
[[Категорија:Православна теологија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Обожење”