Очњаци — разлика између измена

'''Очњаци''' ({{јез-лат|dentes canini}}) су најважнији [[зуб]]и [[месождер]]а, јер служе за прихватање и раздирање плена, а код [[змија]] то су и отровни [[зуб]]и (намењени како хватању плена, тако и одбрани). Назив -{''canini''}- је изведен од [[латински|латинске]] речи -{''canis''}- (што у преводу значи [[пас]]). У хуманој дентицији постоје четири очњака, по два у горњем и доњем денталном луку и са класом [[секутићи|секутића]] они чине тзв. [[предњи зуби|предње зубе]] ({{јез-лат|dentes anteriores s. frontales}}). Очњаци се често називају и „угаони зуби“, јер мезијална половина њихове вестибуларне површине припада предњим, а дистална половина [[бочни зуби|бочним зубима]], омогућавајући постепени прелом и скретање зубних лукова.

 

 

Класи очњака припадају четири [[зуб]]a, смештена на трећем месту од медијалне линије у сва четири квадранта:

Вестибуларне и оралне површине очњака имају облик петоугла, а бочне стране (мезијална и дистална) облик [[троугао|троугла]] са базом у цервикалном делу (слично [[секутићи|секутићима]]).

 

Постоје три заједничка обележја, карактеристична за очњаке као класу [[зуб]]a.

 

 

==Види још==

* [[Топографско-анатомска обележја зуба]]

* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]]

 

==Референце==

* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;

* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;