Народноослободилачка борба Албаније — разлика између измена

Док је [[Црвена армија]] надирала према [[Бугарска|Бугарској]] и [[Румунија|Румунији]], а [[НОВЈ]] припремала своје последње офанзивне операције за коначно истеривање и унишење окупаторских снага, и албанска НОВ кренула је у коначни обрачун с окупаторским и квинслишким јединицама на својој територији.

 

Да би се томе што делотворније одупрле, а саме на сузбијање НОП-а Албаније покренуле што мање снага, окупаторске власти почеле су реакционарне кругове албанских земљопоседника и трговаца да оснују своју организацију за борбу против комунистичке опасности. Тако је настала војна квислиншка организација [[Бали Комбетар]], чији су се поједини делови до краја рата борили на страни, прво италијанских, па онда немачких окупатора.

 

 

Када је капитулирала Италија, Врховни штаб НОВ Албаније позвао је италијанске војнике да предају оружје и да се прикључе партизанима. Будући да се командант италијанских трупа у Албанији, генерал Далмаззо, није одазвао овом позиву, немачки 21. брдски корпус разоружао је већ број италијанских јединица. Сада су нови окупатори били [[Немци]]. Немци су око себе окупили све домаће квислинге и организацију Бали Комбетар, а формирали су и монархофашистичку организацију Легалитет. Одмах су покренули веће операције против НОВ Албаније, који је капитулацијом Италије значно ојачао. Формиране су нове јединице, па је НОВ Албаније при крају [[1943]]. године имао око 20.000 бораца. У саставу НОВ Албаније борио се од капитулације Италије и партизански батаљон "[[Боро Вукмировић]]", који је настао од политичких затвореника с [[Косово|Косова]] и из других крајева [[Југославија|Југославије]] који су приликом капитулације Италије изашли из албанских логора и завора.

 

== Извори ==

 

== Види још ==