Клаудијан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 5:
Мало тога се зна о његовом животу. То да је био родом из [[Александрија|Александрије]] је, чини се, на задовољавајући начин засновано на непосредном сведочанству из [[Суида|Суиде]], а уз то и посведочено алузијом [[Сидоније Аполинар|Сидонија Аполинара]]<ref>-{Epist, IX 13}-</ref> и извесним изразима у његовим делима.<ref>-{Epist. V 3, I 39, 56}-</ref> Неки су тврдили да је био Гал, а неки да је био Хиспанац, али ни за једно ни за друго мишљење нема ни трунке доказа. Мишљење које су изнели Петрарка и Полицијан да је Клаудијан био флорентинског порекла настало је забуном: име управника Рима ({{јез-лат|praefectus urbi}}) из 396, Флорентина ({{јез-лат|Florentinus}}), коме је посвећена друга књига ''Отмице Прозерпине'' ({{јез-лат|Raptus Proserpinae}}), погрешно је протумачено као назив Клаудијановог родног града.
 
Не зна се ништа о његовом пореклу, образовању и раној каријери, ни то под каквим је околностима је отишао из завичаја. Зна се да је био у Риму 395, када је саставио панегирик за конзуле Пробина и Олибрија ({{јез-лат|Panegyricus dictus Olybrio et Probino consulibus }}). Чини се да је већ одраније неговао поезију, али ово је био његов први састав у латинским стиховима. Успех којимИспрва је делописао пропраћенопесме навеона грчком. гаСачуван је дапочетак напустињегове грчку„Гигантомахије“ музу(борбе зарадгиганата), римскечији предговор у елегијско дистиху указује на то да је рецитована у Александрији. ТокомОд седам епиграма приписаних у „Палатинској антологији“ једном Клаудијану петчетири годинапотичу од Теодосијевеовог смртиКлаудијана. биоВероватно је одсутани изсастављач Рима,изгубљених прикључен,панегирика какоза изгледа,градове свитиу [[Стилихон]]а,Палестини поди чијуМалој јеАзији. специјалнуПрема заштитутоме, чиниКлаудије се,је биоједан примљенод готовооних одмах„путујућих послепесника“ објављивањакоји горесу наведенесастављањем песме.и извођењем таквих епова издржавали себе и градили каријеру служећи различите наручиоце.
 
Успех којим је пропраћен панегирик за конзуле Пробина и Олибрија навео је Клаудијана да напусти грчку музу зарад римске. Током пет година од Теодосијеве смрти био је одсутан из Рима, прикључен, како изгледа, свити [[Стилихон]]а, под чију је специјалну заштиту, чини се, био примљен готово одмах после објављивања горе наведене песме.
 
Ни доброчинствима Стилихонове супруге Серане не дугује мање од утицаја њеног мужа. Додуше, има да захвали Стилихоновој камарили и наклоности, али на посредовање његове супруге дошао је до младе, чији родитељи, иако су могли да се оглуше на просидбу сиромашног песника, нису могли да се супротставе захтевима Теодосијеве нећаке, супруге војсковође који је држао све конце у рукама.
Линија 38 ⟶ 40:
<center>''О много љубљени боже, за тебе [[Еол]] из својих шпиља шаље смртоносне кише,{{напомена|''-{Armatas hiemes}-''. Алузија на невреме које је наводно било толико јако да је преусмерило пројектиле (стреле, џилите и др.) на непријатеља. Прим. прев.}}'</center>
<center>''за тебе небеса војују и ветрови се дижу здружени на бојне знаке.''</center>
 
== Књижевно стваралаштво ==
 
Испрва је писао песме на грчком. Сачуван је почетак „Гигантомахије“ (борбе гиганата), чији предговор у елегијско дистиху указује на то да је рецитована у Александрији. Од седам епиграма приписаних у „Палатинској антологији“ једном Клаудијану четири потичу од овог Клаудијана. Вероватно је и састављач изгубљених панегирика за градове у Палестини и Малој Азији. Према томе, Клаудије је један од оних „путујућих песника“ који су састављањем и извођењем таквих епова издржавали себе и градили каријеру служећи различите наручиоце.
 
== Напомена ==