Перућица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Perucica.jpg|десно|мини|Перућица и водопад Скакавац]]
'''Перућица''' је <ref>[http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=596 Туристичка организација Републике Српске], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> најпознатији од три заштићена [[прашума|прашумска резервата]] <ref>[http://209.85.229.132/search?q=cache:lJjHNcHVx14J:www.sfbl.org/srpski/konferencija/radovi/65.pdf+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82+%D1%98%D0%B0%D1%9A&cd=1&hl=sr&ct=clnk Стање прашума Лом и Јањ у другој половини -{XX}- вијека], Приступљено 23. 4. 2013.</ref><ref>[http://209.85.229.132/search?q=cache:FMXX7sod5tgJ:nainfo.nb.rs/journals/03534537/0353-45370795035B.pdf+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82&cd=1&hl=sr&ct=clnk ПРЕГЛЕД ФЛОРЕ ПРАШУМСКОГ РЕЗЕРВАТА „ЛОМ“], Приступљено 23. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.drinic.rs.ba/cirilica/lom.htm Презентација општине Дринић], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> у [[Република Српска|Републици Српској]], [[БиХ]]. Прашума Перућица је део [[Национални парк Сутјеска|националног парка Сутјеска]].
Сигурно највриједнији бисер од природног блага [[Национални парк Сутјеска|Националног парка Сутјеска]] је строго заштићени резерват Перућица, једна од ријетких сачуваних [[прашума]] Европе. Још давне 1938. године, шумари таксатори приликом израде уређајног елабората на планини [[Маглић (планина)|Маглић]], проналазе у сливу рјечице Перићице, у ували између Маглића, Волујака и Снијежнице, прекрасне састојине букве, јеле и смрче чија је дрвна маса прелазила 1.000 -{m³}- по хектару, а висина појединих стабала достизала преко 50 -{m}-. Шумске састојине Перућице нису имале премца у [[Динариди]]ма, не само по дрвној маси и висини, већ и по саставу, изгледу и љепоти. Све је то био разлог да у вријеме СФРЈ, Влада СР БиХ 1952. издвоји подручје Перућице са површином од 1.234 -{ha}- из редовног шумарског господарења, као „шумарски објекат потребан научним истраживањима и настави“, а 1954. године, то подручје, увећано за још 200 -{ha}-, ставља се под заштиту државе као природни резерват“, рјешењем Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости СР БиХ, у ондашњој Југославији.
| |||