Подвилична жлезда — разлика између измена

'''Подвилична жлезда''' ({{јез-лат|glandula submandibularis}}) је парна мешовита [[пљувачне жлезде|пљувачна жлезда]] која има претежно серозни карактер, односно лучи бистру, слабо вискозну [[пљувачка|пљувачку]]. Има неправилан облик, који се може упоредити са тространом призмом, и она скоро у целости испуњава коштано-мишићно-опнасту ложу (простор) испод [[доња вилица|доње вилице]]. Осим са зидовима ложе, она ступа у блиске односе и са суседним органима ([[лимфни судови|лимфним судовима]], [[вена]]ма, [[мишић]]има, [[нерв]]има и другим [[пљувачне жлезде|пљувачним жлездама]]).<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: „Анатомија човека – глава и врат“ ("Савремена администрација“ Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>

 

Подвилична жлезда код [[човек|људи]] ствара око 70% укупног волумена [[пљувачка|пљувачке]], односно око 600-1000 -{ml}- у току целог дана. Због тога се код ње најчешће јавља [[зубни каменац|каменац]] који може да блокира изводне канале. Каменац се често може уочити и на оралној страни доњих [[предњи зуби|предњих зуба]] у чијој близини се налазе отвори канала подвиличне и [[подјезична жлезда|подјезичне жлезде]].

 

 

[[Категорија:Уста]]