Први горњи секутић — разлика између измена

Они контактирају међусобно у пределу медијалне линије (средње линије лица), а дистално са [[други горњи секутић|горњим латералним секутићима]]. Круна горњег централног секутића је већа од круне осталих [[секутићи|секутића]] у обе вилице, и показује [[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла и лука]] и мезијални нагиб корена. Он оклудира са оба доња [[секутићи|секутића]] (због већих димензија), а основна улога овог [[зуб]]a је одгризање и сечење [[храна|хране]] ([[мастикација]]), а има и важну фонетску и естетску функцију (карактеристичну за све предње зубе).

 

 

Круна [[зуб]]a има облик длета или лопатице и на њој се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне (мезијална и дистална) и инцизална.

 

 

Лабијална површина ({{јез-лат|facies labialis}}) је правоугаоног или трапезастог облика, са базом у инцизалном делу (сечивна ивица) и нешто дужим инцизо-цервикалним промером. Она је конвексна (што се јасно види када се посматра са проксималног аспекта) са максималним конвекситетом у вратној трећини лабијалне површине. Од сечивне ивице полазе два плитка удубљења у правцу врата (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија) која се губе у средњој трећини. Они деле лабијалну површину на три сегмента и потичу од првобитне поделе сечивне ивице на три [[кумулус]]а. У вратној трећини уочавају се и тзв. преклопне линије.

Мезијални профил лабијалне површине је благо конвексан или скоро потпуно раван, са контактном зоном у инцизалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан и краћи је од мезијалног профила, а контактна зона се налази нешто више према врату зуба. Такође, мезиодистални угао је мањи од дистоинцизалног ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла]]). Сечивна ивица је равна, мада може показивати кумулусе (овалне екстензије [[глеђ]]и) који временом нестају услед абразије. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.

 

 

Палатинална површина ({{јез-лат|facies palatinalis}}) је трапезастог или троугластог облика (ужа је у односу на лабијалну), пошто проксималне површине конвергују орално. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и показује удубљење које се назива лингвална јама ({{јез-лат|fossa lingualis s. dentalis}}), оивичену маргиналним гребенима, а у вратној трећини је присутно конвексно испупчење (цингулум). Ове две структуре су понекад раздвојене лингвогингивалном браздом на којој се налази и ''-{foramen caecum}-'' (код латералног секутића), а то је место на коме се често развија [[каријес]].

 

 

Проксималне површине ({{јез-лат|facies proximales}}) су троугластог облика, са базом у вратној трећини. Мезијална страна је нешто већа и равнија у односу на дисталну, и има већу контактну зону која је локализована ближе сечивној ивици у инцизалној трећини.

Лабијални профил је у целости конвексан, а палатинални конкаван у инцизалној и средњој а конвексан у цервикалној трећини (што му даје изглед латиничног слова -{[[S]]}-). Инцизални профил је оштар или благо заобљен и сечивна површина је нагнута орално. Цервикална линија је конвексна у инцизалном смеру. Највећи конвекситет проксималних површина се налази у инцизалној трећини, где су локализоване и контактне зоне овоидног облика.

 

 

Посматран из овог аспекта [[зуб]] је троугластог облика, са базом коју чини лабијална површина. Лабијални профил је конвекснији мезијално ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак лука]]) и наставља се у проксималне профиле (бочне странице [[троугао|троугла]]) које конвергују орално и спајају се у пределу палатиналне површине (цингулума) која гради врх [[троугао|троугла]]. Цингулум је нагнут помало дистално, а поред њега се уочавају и лингвална јама и ивични гребенови.

 

 

Врат [[зуб]]а ({{јез-лат|collum dentis}}) се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).

 

 

Корен [[зуб]]а ({{јез-лат|radix dentis}}) је једнокрак, купастог облика и заобљен на врху. Показује најчешће мезијални нагиб ([[правилан знак корена]]), када се посматра са лингвалног или палатиналног аспекта. Он је за око 50% дужи у односу на круну и на попречном пресеку је троугластог облика.

 

 

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"

 

 

 

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"

 

 

 

Први горњи секутић показује бројне варијације, које се односе на:

 

==Види још==

* [[Топографско-анатомска обележја зуба]]

* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]]

 

==Референце==

* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;

* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства Београд“, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;