Принцметалова ангина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 8 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1469637 |
м разне исправке |
||
Ред 15:
'''Принцметалова ангина, вазоспазам коронарних артерија''' је необичан и редак облик ангине пекторис, са честим дуготрајним нападима, [[бол]]а у [[груди]]ма у миру, понекад и у кревету, ничим испровоциран, по чему се она разликује од класичне [[ангина пекторис|пекторалне ангине]]. Ова врста ангине је последица [[Spazam|спазма]] коронарних ([[срце|срчаних]]) [[артерија]] који доводи до нагле, пролазне, редукције њиховог лумена са последичним смањеним протоком [[крв]]и и појавом [[исхемја|исхемје]] у [[срчани мишић|срчаном мишићау]]. То значи да напади ангинозног – стенокардичног [[бол]]а — не зависе од провоцирајућих чинилаца, као што је нпр [[атеросклероза]] физички напор итд. [[Бол]], изазван [[спазм|спазмом]], почиње нагло најчешће у циклусима и јавља се и завршава у исто време сваког дана (нешто чешће у вечерњим часовима) <ref name="ref1">[http://emedicine.medscape.com/article/153943-overview Coronary Artery Vasospasm] Pristupljeno [[24. jul]] [[2011]]</ref>.
==Алтернативни називи и историјат <ref name="ref2">''Prinzmetal's angina — Alternative eponyms'' на [http://www.whonamedit.com/synd.cfm/3059.html What is an eponym?], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>==
* ''Спазам коронарних артерија'' је привремено, изненадно сужавања једне од коронарних артерија (које крвљу снабдевају срце). Појава [[Spazam|спазма]] успорава или зауставља проток [[крв]]и кроз [[срце|срчане]] (коронарне) [[артерије]] и оставља део [[срце|срца]] без [[крв]]и богате [[кисеоник]]ом <ref>''Coronary artery spasm Guide'' [http://www.righthealth.com/topic/Artery_Spasm_Coronary/overview/adam20?fdid=Adamv2_000159], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.
* ''Варијантна ангине пекторис'', спонтана (специфична, вазоспастична, варијанта) ангина пакторис <ref>{{ру}} [http://www.forens-med.ru/book.php?id=432 ''Клиническая классификация ишемической болезни сердца ВКНЦ АМН СССР (1984)''], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.
* ''Принцметалов синдром''
* ''Принцметалов облик ангине''
Ред 61:
=== Предиспонирајући фактори ===
'''Расна предиспозиција''', наводи се у бројним студијама као један од значајних фактора, а заснована је на поређењу података добијеник код кавкаски и јапански пацијента о већој учесталости дифузно хипер-реактивних коронарних артерија са јако честим мултиваскуларним спазмима у овим расама, која се значајно разликује од података добијенимх код осталих етничких група у свету<ref>{{ен}} Beltrame JF, Sasayama S, Maseri A. ''Racial heterogeneity in coronary artery vasomotor reactivity: differences between Japanese and Caucasian patients.'' J Am Coll Cardiol 1999;33(6):1442-1452.[http://content.onlinejacc.org/cgi/content/abstract/33/6/1442?ijkey=dd342af68f47a703f70825a7dc11b46cffea23c9&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/Free Full Text], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Сматра се да присутност генетски и еколошких фактори код ових раса игра кључну улогу у појави вазоспазама.<ref>{{ен}}Yoshimura M, Yasue H, Nakayama M, Shimasaki Y, Sumida H, Sugiyama S, Kugiyama K, Ogawa H, Ogawa Y, Saito Y, Miyamoto Y, Nakao K. ''A missense Glu298Asp variant in the endothelial nitric oxide synthase gene is associated with coronary spasm in the Japanese''. Hum Genet 1998;103:65-69.[http://www.springerlink.com/content/d6dpj6e3mf22hbp7/ CrossRef], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> <ref>{{ен}}Horimoto M, Wakisaka A, Takenaka T, Igarashi K, Inoue H, Yoshimura H, Miyata S. Familial evidence of vasospastic angina and possible involvement of HLA-DR2 in susceptibility to coronary spasm. Jpn Circ J 1998;62:284-288.[http://www.jstage.jst.go.jp/article/jcj/62/4/62_284/_article/-char/en CrossRef][http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9583463?dopt=Abstract Medline], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>Shimasaki Y, Yasue H, Yoshimura M, Nakayama M, Kugiyama K, Ogawa H, Harada E, Masuda T, Koyama W, Saito Y, Miyamoto Y, Ogawa Y, Nakao K. ''Association of the missense Glu298Asp variant of the endothelial nitric oxide synthase gene with myocardial infarction.'' J Am Coll Cardiol 1998;31:1506-1510.[http://content.onlinejacc.org/cgi/content/abstract/31/7/1506?ijkey=efb7ebf349f2097b2c12dc9f9dba6f8d13bd2623&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/Free Full Text], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Међу генетске факторе, као доминантан наводи се ХЛА антиген–HLA-DR2 који највероватније утиче на промену амино киселинском састава у ендотелу артерија (што утиче на смањену продукцију азот оксида), или на промене у функцији аутономног нервног система. <ref>{{ен}} Beltrame JF, Sasayama S, Maseri A. ''Racial heterogeneity in coronary artery vasomotor reactivity: differences between Japanese and Caucasian patients.'' J Am Coll Cardiol 1999;33(6):1442-1452.[http://content.onlinejacc.org/cgi/content/abstract/33/6/1442?ijkey=dd342af68f47a703f70825a7dc11b46cffea23c9&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/Free Full Text], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. [75-78] .
'''Полне разлике'''. Механизам полних разлика откривен је у току истраживања код [[жена]]. Нивои проширења [[артерија]] хемијским материјама су већи када је ниво [[естроген]]а у одређеним фазама [[менструација|менструалног циклуса]] висок. Студије су показале да током овог периода, када су нивои естрогена у крви високи, жене имају мање и ређе нападе болова у грудима. Жене које рано уђу у менопаузу имају двоструко већу шансу за појаву вазоспазма коронарних артерија и већи ризик од срчаног удар у каснијем животу. <ref>Kawano H, Motoyama T, Hirai N, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Estradiol supplementation suppresses hyperventilation-induced attacks in postmenopausal women with variant angina''. J Am Coll Cardiol. Mar 1 2001;37(3):735-740.</ref> <ref>Kawano H, Motoyama T, Ohgushi M, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Menstrual Cyclic Variation of Myocardial Ischemia in Premenopausal Women with Variant Angina.'' Ann Intern Med. 2001;135(11):977-981.</ref>
{{citiranje|''У једној студији у којој је учествовало 2.500 жена код којих је менструација престала доказано је да су подложније срчаним обољењима. Увећан ризик постоји јер хормон естроген има заштитно дејство за срце, а његов ниво се смањује након уласка у менопаузу. Та заштита је на снази само кад естроген потиче из организма, а не од суплемената. Синтетичке верзије нису показале заштитно дејство'' <ref>Neobične opasnosti po srce, http://www.b92.net/zdravlje/prevencija.php?yyyy=2011&mm=07&nav_id=527888 Zdravlje na B92.net, 26.07.2011</ref>.}}
'''Пушење'''. Истраживањима је утврђено да пушачи имају већу тенденцију ка нижим нивоима [[Азотни оксиди|азотног оксида]] у крвним судовима него непушачи, што такође повећава склонсот ка вазоспазмима праћеним ангинозним боловима. Зато се сматра да је [[пушење]] један од главни фактор [[ризик]]а за појаву коронарног спазама <ref>{{en}} ''Prinzmetal's Angina'' на [http://www.hearthealthywomen.org/cardiovascular-disease/prinzmetals-angina/prinzmetals-angina.html HeartHealthyWomen.org], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.
=== Провоцирајући фактори ===
Поред тога што се Принцметалова ангина може јавити без разлога (безузрочно), она може бити изазвана и:<ref>{{ен}} ''Coronary artery spasm'' [http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/aboutmedlineplus.html MedlinePlus], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
* ''Злоупотребом [[алкохол]]а''
* ''[[Емоционални стрес|Емоционалним стресом]]''
Ред 97:
== Диференцијална дијагноза ==
Пре него што се постави коначна [[дијагноза]] Принцметалове ангине, [[диференцијална дијагноза|диференцијално дијагностички]] треба имати у виду следеће поремећаје (болести) који могу да изазову [[симптом]]е сличне ангинозним [[спазам|вазоспазмима]]; <ref>{{ен}} ''Prinzmetal's Angina, Making a Diagnosis,'' на [http://heart-disease.emedtv.com/prinzmetal's-angina/prinzmetal's-angina-p2.html heart-disease.emedtv.com], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
* [[Ангина пекторис]] (стабилна и нестабилна)
* [[Анксиозни поремећаји]]
Ред 121:
* '''''Опште превентивне мере'''''
Имају за циљ заштиту болесника од даљег погоршања болести и заустављање појаве (или учесталости) нових напада болова уз истовремено успоравање развоја коронарног процеса. У ову групу мера првенствено спада престанак [[пушење|пушења]] и избегавање боравка у простору загађеном дуванским димом и другим штетним испарењима.
* '''''Лечење манифестних клиничких симптома и спречавање рецидива <ref>''Angina pektoris'' на [http://www.scribd.com/doc/6138012/Angina-Pektoris scribd.com], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>'''''
Иницијални медицински третман треба да укључи подјезичну, пероралну, или интравенску терапију. На пример; [[нитроглицерол]]а подјезично 0,3-0,6 mg или ''[[nifedipin]]-а'' 10 mg подјезично или 10–15 mg ''izosorbid dinitrat-а'' подјезично .<br />Стандардни терапија, може да укључујучи и примену антиагрегационих/антитромботичких лекова, [[статини|статин]]а, и [[бета блокатори|бета-блокатора]] (нпр. ''[[atenolol]]'' или ''[[metoprolol]]''.<br />Када се постави дијагноза коронарног артеријског васзоспазма, могу се применити [[блокатори калцијумских канала]] и дуготрајна терапија [[нитрати]]ма нпр ''[[izosorbid dinitrat]]-ом'' или ''[[mononitrat]]-ом'' (као дугорочна профилакса).
* '''''Опште хигијенско-дијететске мере'''''
| |||