Растислав (кнез) — разлика између измена

'''Растислав''' је био [[великоморавски кнез]] ([[846]]—[[870]]) на чији позив је [[862]]. године отпочела [[моравско-панонска мисија]] [[Константин Филозоф Солунски|Ћирила]] и [[Свети Методије Солунски|Методија]], која представља почетак словенске писмености и прекретницу у преласку [[Покрштавање Словена|Словена на хришћанство]].

 

 

Већ наредне године, Лудвиг је успео да га победи и примора на обнову вазалних обавеза. Са њима је дошло и до повратка германског клера који су рад Солунске браће на ширењу хришћанства на словенском језику сматрали [[Јерес|јеретичким]]. Због тога су се они [[866]]. године упутили у [[Рим]], посетивши си успут [[Панонски кнез|панонског кнеза]] [[Коцељ (кнез)|Коцеља]] ([[861]]—[[872]]), да би пред [[Папа|Папом]] оправдали свој рад. Током њиховог боравка у Риму, Константин је умро [[14.02.]][[869]]. године, а папа [[Хадријан II]] ([[867]]—[[872]]) је поставио Методија за моравско-панонског [[архиепископ]]а са седиштем у [[Сирмијум]]у. Том приликом је издао посланицу упућену словенским кнезовима:

у којој потврђује своју дозволу за употребу [[Старословенски језик|словенског језика]] у литургијама напомињући да се приликом богослужења прво чита литургија на [[Латински језик|латинском]], а тек после на словенском језику.

 

 

== Референце ==

 

== Види још ==

 

{{низ