Суши — разлика између измена

Оригинални облик сушија, данас познатији као ''наре''-''зуши'' (馴れ寿司, 熟寿司), први пут је направљен у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]]. Касније се начин припреме шири до јужне [[Кина|Кине]], да би напослетку дошао и до [[Јапан|Јапана]]а. Сам назив ''суши'', води порекло од архаичног граматичког облика који више није у употреби; буквално се преводећи као ''киселог укуса''. Најстарији облик сушија у Јапану (''нарезуши'') и даље доста личи на првобитни облик прављења сушија; где се риба ферментише тако што буде замотана киселим пиринчем (направљеним од пиринчаног сирћета). Овим поступком се протеини[[Протеин|протеинипротеин]]и рибе разграде у на простије делове своје грађе, [[Аминокиселина|аминокиселине]]. Тиме се добија киселост која спада у пет основних укуса; у [[Јапан|Јапану]]у названих [[''умами'']]. ''Нарезуши'' се даље развијао у ''ошизуши'', да би попримио облик данашњег сушија познатог и као ''едомае нигиризуши''.

Савремени јапански суши се разликује од старијих облика и по томе што се риба након ферментације у лакто-ферментисаном пиринчу вадила из њега и јела сама, а пиринач бацао. Такав ''фуназуши'', имао је јак укус и мирис, и подсећао на ''нарезуши'' који се данас прави код [[Језеро Бива|језера Бива]] у [[Јапан|Јапану]]у. Почетком [[Муромачи период|Муромачи периода]]а (1336–1573), почело се са додавањем пиринчаног сирћета ради побољшања укуса и боље презервације хране. Овим сирћетом се истицала киселост пиринча, продужавајући му рок трајања али и скраћујући време процеса саме ферментације; да би се на крају овај поступак ферментисања потпуно избацио из употребе. У наредним вековима, суши прављен у [[Осака|Осаки]] развија се у ''ошизуши''. Морски плодови и пиринач бивају пресовани коришћењем дрвених (обично [[Бамбус|бамбусовихбамбус]]ових) калупа. До средине XVIII века овај тип сушија стиже до града Едо, данашњег [[Токио|Токија]].

Модерни облик сушија створио је Ханаја Јохеј (華屋与兵衛; 1799–1858) на крају [[Едо период|Едо периода]]а у граду Едо. Овакав вид сушија је претеча савременог облика ''[[Фастфаст фуд|]]а''фаст фуда'']], који није био ферментисан (самим тим прже спреман) и спреман за јело и ван објекта где је скуван. Назив савременог ''едомае нигиризуши''-ја потиче од назива токијске обале ''Едо-мае'' где је свежа риба ловљена за припрему сушија. Иако се за припрему данашњег сушија више не користи риба уловљена код ''Едо-мае'', назив ''едомае нигиризуши'' је остао непромењен.

'''Макизуши''' (巻寿司) у буквалном преводу ''роловани суши'' или '''норимаки''' (海苔巻き) у буквалном преводу ''нори рол'' или још '''макимоно''' (巻物) у буквалном преводу ''разноврсни рол'' је цилиндрични облик сушија, створен помоћу бамбусовог подметача ''макису'' (巻簾). Макизуши се најчешће умотава морском [[Алге|алгом]] [[Нори|''[[нори]]'']], мада је често и умотавање танким омлетом, папиром од [[Соја|соје]], [[Краставац|краставцем]] или [[Першун|першуномпершун]]ом. Макизуши се најчешће сече на мање колутове, одређеног следа намотаја. Још неке подврсте макизушија су:

'''Нигиризуши''' (握り寿司) у буквалном преводу ''ручно спреман суши'', састоји се из овалног насипа суши пиринча који кувар притисне у правогаону кутијицу између својих дланова, обично са мало [[Васаби|васабијавасаби]]ја и ''нета'' додатком. Нета обично чини [[лосос]], [[туна]] или неки други морски плодови. Неки додаци пиринчу се обично сервирају уз танке изреске морске алге [[Нори|''[[нори'']]'', као што су [[октопод]] (''тако''), [[Јегуље|слатководна јегуља]] (''унаги''), [[Јегуље|морске јегуље]] (''анаго''), [[лигње]] (''ика'') и слатко јаје (''тамаго'').

'''Ошизуши''' (押し寿司) у буквалном преводу ''пресовани суши'', такође познат и као '''хакозуши''' (箱寿司) у буквалном преводу ''суши у кутији'', је пресовани суши из [[КансаиКансај|Кансај региона]], омиљени специјалитет [[Осака|Осаке]]. Има облик четвртасте плоче која се обликује помоћу дрвеног калупа ''ошибако''. Посебно популарни су ''батера'' (バッテラ) и ''сабазуши'' (鯖寿司).