Након краја грађанског рата, краљ се вратио на [[власт]], али ситуација се није смирила.
Било је говора о [[пуч]]у. Рано уутроујутру, 21. априла 1967. само неколико недеља пје избора за нову владу, [[тенк]]ови су изашли на улице [[Атина|Атине]]. Вођа пуча био је [[бригадир]] [[Стилијанос Патакос]], а уз њега су били и пуковници [[Георгиос Пападопулос]] и [[Николаос Макерезос]].<ref>http://www.historycentral.com/dates/1967.html</ref> Чланова хунте на крају је било пет. Ваља нагласити да је током владавине хунте преко 10.000 људи ухапшено.<ref name="Ganser">NATO's Secret Armies: Operation GLADIO and Terrorism in Western Europe. By Ganser Daniele (2005). pp. 220–223 ISBN 0-7146-5607-0, ISBN 978-0-7146-5607-6</ref> Људи су затварани по сумњом за левичарску политичку идеологију. [[Православље]] је широко истицано и слављено. Како су године пролазиле, војска је постајала све омраженија. Краљ је покушао да сруши хунту, али није успео па је побегао [[1967]], а након пада хунте, [[монархија]] је укинута референдумом из [[1973]]. године. Хунту је током владавине обилато финансирала влада [[САД]]-а како бин била учинковит „бедем заштите против ширења комунизма“.
Један од њених најгорих потеза било је крваво гушење устанка на атинској Политехничкој школи [[17. новембра]] [[1973]]. године. Свргнули су кипарског председника, [[Макариос III|архиепископа Макариоса]], а били су и на рубу отвореног рата са [[Турска|Турском]]. Пад хунте догодио се 23. јула 1974. када је тада слабо познати генерал [[Федон Гизикис]] послао тенкове на улице Атине и Солуна. Годину касније предао је власт грађанским политичарима.
