Црквенословенизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Presentation of Mary of Protat.jpg|мини|230п|[[Ваведење|Ваведеније]], црвенословенска реч]]
'''Црквенословенизми''' су речи преузете из било које од редакција [[Старословенски језик|старословенског]] (други назив [[Црквенословенски језик|црквенословенски]], јер је то и данас [[Православље|православни]] литургијски језик) и прилагођене језику, најчешће оном чија је редакција. У случају српског језика, речи које се сматрају за црквенословенизме најчешће су преузимане из [[Српскословенски језик|српскословенског]] и [[Рускословенски језик|рускословенског]]. Већином су у питању речи у вези са вером, али има и осталих запажених примера.
Они чине интегрални део српске лексике, а наука о језику их дели на три врсте: црквенословенизме српскословенског карактера (општи, мошти, васиона, Васкрс), црквенословенизме рускословенског карактера (двери, чест/част, љубовник, праведан, нишчи) и речи оба ова карактера (бденије, јављеније, приказаније, моленије). У граматици, творби речи прецизније, предмет је проучавања стапање ''-није'' и ''-ње'', ''-тје'' у ''-ће'' и остале гласовне промене или пак именице са суфиксом ''-тељ'' (спаситељ, учитељ).<ref>{{cite book|last1=Станојчић|first1=Живојин|last2=Поповић|first2=Љубомир|title=Граматика српског језика|publisher=ЗУНС|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-17-17825-1|pages=200-201}}</ref>
== Историја ==
Линија 23 ⟶ 25:
Неки црквенословенски термини задржани су у оригиналу — општи, [[општина]], [[падеж]], [[свештеник]]. Сугласничка група ''шт'' у српском, бугарском, македонском (староћириличко слово ''[[Щ|Щщ]]''), пак је у другим редакцијама попримила друге облике, па се у руском, украјинском и русинском изговара као ''шч'' (опшчи, свјашченик), а хрватском ''ћ'' (опћина, свећеник). Ипак, ни у овоме није било доследности, па се у српском каже будући, не будушти (у Писменици српског језика [[Будуће време|будуште време]]).
Речи са за старословенски
Многе речи, посебно оне из граматике, нису заживеле, па су их замениле нове позајмљенице, док су неке замењене новонасталим српским речима. Пример за нове позајмљенице су називи падежа (сама реч {{јез-стсл|падеж}} је задржана) — именителни ([[номинатив]]), родителни ([[генитив]]), дателни ([[датив]]), винителни ([[акузатив]]), звателни ([[вокатив]]), творителни ([[инструментал]]), предложни ([[локатив]]). Пример за замену новим српским речима су називи врста речи — име суштествително ([[именица]]), сујуз ([[везник]]), мјестоименије ([[заменица]]), частица ([[речца]]), междометије ([[узвик]]) и други.
| |||