Битка на Куликовом пољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
== Позадина битке ==
Након освајања [[Москва|Москве]], у [[13.
Две године касније на Москву је кренуо и сам Мамај, пре упада на руске територије склопио је савезништво са великим литванским кнезом и пољским краљем [[Владислав II Јагело|Владиславом -{II}- Јагелом]] и руским рјазањским кнезом [[Олег Рјазански|Олегом]], иначе великим противником кнеза Димитрија. Видевши надолазећу инвазију кнез Дмитриј је подигао војску и савезнике од града [[Коломна]]. Благослов пред битку је дао је свети [[Сергиј Радоњешки]] у [[Тројице-Сергијева лавра|Тројице-Сергијевој лаври]] у [[Сергијев Посад|Сергијевом Посаду]]. Знајући да долазе литванска и рјазањска војска одлучио је одмах да нападне Татаре, пре него што се се уједине. Тако су се 8. септембра [[1380]]. на Дону сусреле руске и татарске чете.
Ред 29:
Битка је започела дуелом двају најбољих војника, руског шампиона Александра Пересвета, калуђера из Сергјеве лавре којег је послао сам свети Сергеј Радоњешки, и Темир-мурза, на страни Татара. Оба војника су погинула већ у првом налету, само што је руски коњаник умро у седлу.
У наставку битке Дмитриј Донски је заменио свој оклоп са [[бојар]]ом [[Михаил Бренок|Михаилом Бреноком]], тако да се представљао као обичан витез. Татари су Михаила Бренока у најезди убили, мислећи да је реч о Димитрију Донском, који је бој завршио рањен тако да се због умора и дехидрације након истог онесвестио. После трочасовне борбе и након великих жртава [[Руси]] су победили битку бочним напада коњанице кнеза [[Владимир Храбри|Владимира Храброг]], принца [[Серпуков]]а и Димитријевог братића. Тај напад је предводио Дмитриј Боброк, принц Волиније.
== Последице ==
Татарски вођа Мамај је побегао према [[Крим]]у, где су га убили заверници. Мамаја је наследио [[кан Токтамиш]], који је [[Опсада Москве 1382.|опсадао Москву]] две године након битке на Куликовом пољу - [[1382]].
Куликовска битка је била прекретница у руској историји, јер су се након дуго времена уједнила скоро сва руска књажевства (23 руске кнежевине су учествовале у овој бици) и то под знамењима Православног хришћанства, благословени од стране преподобног Сергија Радоњешког.
== Извори ==
| |||