Николај Јежов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
| датум_рођења = [[1. мај]] [[1895]].
| место_рођења = [[Санкт Петербург]]
| држава_рођења = [[Руска Империја|Руска империја]]
| датум_смрти = [[4. фебруар]] [[1940]].
| место_смрти = [[Москва]]
| држава_смрти = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]
| држављанство =
| народност =
Ред 28:
Завршио је основну школу, након чега се даље није образовао. Од [[1909]]. до [[1915]]. радио је као кројачки помоћник и физички радник. Након тога је служио у руској царској армији до маја [[1917]]. године, када се придружио [[бољшевици]]ма. Током [[Руски грађански рат|грађанског рата]] био је борац [[Црвена армија|Црвене армије]]. После рата је радио на разним партијским функцијама, а [[1934]]. је постао члан Централног комитета [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Севсавезне комунистичке партије (бољшевика)]].<ref name="cyberussr">[http://www.cyberussr.com/rus/ye-bio.html Nikolai Ivanovich Yezhov: Biographical Notes], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
Био је директор [[НКВД]]-а, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године. Његов је мандат био обележен врхунцем [[Велика чистка|Велике чистке]], чији је био главни проводилац и при томе показао такву безобзирност да се тај период совјетске историје по њему назива ''јежовшчина''. Упркос фанатичној оданости [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]у, његова активност је попримила стихијски карактер у таквој мери да је и сам Стаљин закључио да од ње има више штете него користи.
 
Године 1938. је смењен, а следеће године, слично као и његов претходник [[Генрих Јагода]], [[1939]]. осуђен је за издају те погубљен 1940. године. Јежов, који је и због приватног живота обележеног [[разврат]]ом и [[садизам|садистичким]] испадима, створио репутацију једног од најомраженијих совјетских политичара, након тога је постао предметом једне од најпознатијих кампања ''[[damnatio memoriae]]'', добивши међу историчарима уметности надимак „Нестали комесар“ и један од најпознатијих примера [[не-личност]]и у аутократским и тоталитарним режимима.<ref>Marc Jansen and Nikita Petrov, ''Stalin's Loyal Executioner: People's Commissar Nikolai Ezhov, 1895-1940'' (Hoover Institution Press, 2002: ISBN 0-8179-2902-9), p. 210.</ref>