Српско-византијски стил — разлика између измена

м
Враћене измене 95.85.185.143 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 95.85.185.143 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
Сам стил се назива ''Византијски'' због чињенице да су за узор узимане [[Византијско царство|византијске]] грађевине, као и то да је настао под утицајем [[Ренесанса Палеолога|''Ренесансе Палеолога'']].
 
== Историјат ==
ŠASDASDN KAHDBFHABFHABFAHDAKSJLFJKNENCANSF византијском стилу''.
Као почетак епохе се могу узети [[Милутин Немањић|Милутинове]] цркве [[Црква светог мученика Христова Никите у Бањанима|светог Никите]] на [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]] (подигнута пре [[1307]]) и [[Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у [[Призрен]]у (подигнута [[1307]]), док се као њен крај могу узети цркве у [[Манастир Андрејаш|Андрејашу]] (подигнута [[1389]]), [[Драгобриља|Драгобриљи]] (подигнута [[1395]]) и [[Црколез]]у ([[1395]]). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Српско-византијском стилу''.
 
Основну особеност овог стила представља [[основа уписаног крста]] са једним или пет [[кубе]]та, док се са [[запад]]не стране обично налази [[припрата]]. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Византијска архитектура|византијском стилу]], што се манифестује употребом [[Сива боја|сивог]] или [[Жута боја|жућкастог]] [[Камен|камења]] и [[Црвена боја|црвене]] [[Опека|опеке]] који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на [[Фасада|фасади]]. За разлику од ''Рашког стила'' и [[Златно доба српског сликарства|оригиналног фрескосликарства]] које га је пратило, грађевине ''Вардарског стила'' су украшене [[фреска]]ма које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.
Osnovao ju je Kole Sudzukovic
 
Пред крај епохе српско-византијског стила у [[север]]ним деловима некадашњег [[Српско царство|Српског царства]] почео је да се развија тзв. ''[[Моравски стил]]'' који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини [[XIV век]]а.
 
== Најважнији споменици стила ==
Ćao ja sam Kole S.
Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у Српско-византијском стилу су<ref name="Јоца">[[Јован Деретић]], ''„Културна историја Срба“'', [[Београд]] [[2005]]. ISBN 86-331-2386-X</ref>:
* [[Богородица Љевишка]]
* [[Краљева црква у Студеници]]
* [[Манастир Грачаница]]
* [[Манастир Пећка Патријаршија]]
* [[Манастир Лесново]]
* [[Манастир Грачаница]]
(Основна црква светих Апостола у Пећкој Патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* [[Александар Дероко]], ''„Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији“'' (треће издање) [[Београд]] [[1985]].
* [[Јован Деретић]], ''„Културна историја Срба“'', [[Београд]] [[2005]]. ISBN 86-331-2386-X
 
== Види још ==
* [[Ренесанса Палеолога]]
* [[Рашки стил]]
* [[Моравски стил]]
 
== Спољашње везе ==