Фојница — разлика између измена

'''Фојница''' је градско насеље и сједиште [[Општина Фојница|истоимене општине]] у средишњем делу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], са 4.225 становника у граду, односно 16.296 у општини ([[1991]]). Лежи у долини [[Фојничка река|Фојничке реке]] на надморској висини од 620 метара.

 

Име града, у писаним документима, први пут се спомиње [[18. март]]а [[1365]]. године. Прва половина [[15. век]]а је период када Фојница у свом привредном и демографском ширењу достиже врхунац; урбани дио града прелази број од 2.000 становника са изразито јаком насеобином Дубровчана, отварају се нови рудници у Дежевицама ([[1403]]. године) и Дусини ([[1413]]. године), фрањевци граде манастир на Пазарницама, тргује се занатским производима израђеним од племенитих метала, кожом, свилом, вином, оружјем, кућним потрепштинама, скупоценим италијанским тканинама. Рударство, посебно производња [[Сребро|сребра]], било је најважнија привредна грана [[Средњовековна Босна|средњовековне Босне]], а имало је несумњивог значаја и за привреду [[Европа|Европе]] онога времена. Узимајући у обзир богатство рудника као и стално присуство дубровачких златара (око [[1430]]. године, укупно 12) који су се између осталог бавили и ковањем новца, највјероватније да је у Фојници дуго времена постојала ковница новца босанских владара. Новац означен као краљев често се помиње у изворима и то обично у вези са Фојницом.

 

Послије потписивања Дејтонског споразума, оштина Фојница је, у цјелини, ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине.

 

{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Фојница}}

 

 

{| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;"

|-

|'''Муслимани'''

|-

|'''Хрвати'''

|745 (33,05%)

|-

[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]]

[[Категорија:Општина Фојница]]

{{Link FA|bs}}