Миса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
[[Image:Pontifical Mass - 15th Century - Project Gutenberg eText 16531.jpg|thumb|right|240px|Миса из [[15. век]]а]]
'''Миса''' је обред слављења
== Теологија мисе ==
Према хришћанској теологији, мису, односно
Миса, као жртва, своје корене вуче још из старих религија где су се боговима приносиле животињске жртве. То је био централни обред тих религија којима се нешто давало моћноме богу да
▲Према хришћанској теологији, мису, односно Еухаристију установио је Исус Христ на Последњој вечери. На миси се хлеб и вино претварају у тело и крв Христову који се дају за људе, што симболизује Христову жртву. Штавише, према теологији то јест уприсутњење саме жртве. Миса је такође и гозба на којој Божја деца приступају истом столу, једу и пију. Она је најсавршенија молитва.
▲Миса, као жртва, своје корене вуче још из старих религија где су се боговима приносиле животињске жртве. То је био централни обред тих религија којима се нешто давало моћноме богу да га се удобровољи и да он узврати своме народу. Апстрахирајући смисао жртве, хришћанство је преузело те обреде. Жртва је есенцијално потребна, али не у облику клања животиња да се Бога удобровољи, него као битна последица греха који можемо победити само љубављу која у датим околностима захтева жртвовање себе, и то у целокупном људском животу. Христова жртва је у том контексту најсавршенија и најмоћнија те као таква спашава цело човечанство од греха. Миса, тј сам обред жртвовања у хришћанству уприсутњује ту Христову жртву у даном тренутку. Не ради се о новом жртвовању, него о једној истој жртви која је сваки пута присутна у потпуности.
Жртва се природно схвата као нешто негативно што треба прихватати само у нужди, за више добро. Но жртва је израз потпуне несебичне љубави и као таква извор радости. Хришћани се жртви радују јер их она уводи у заједништво с Богом и људима. Она већ и јесте то заједништво. Исус је у јеванђељима то заједништво често присподобио гозбом, слављем где људи радосно уживају у заједништву и благодетима свега створења. Стога је миса и гозба на којој се једе божанска храна.
Службеник који врши обред жтвовања уопштено се назива свештеник, па је тај назив преузело и хришћанство. Обред се изводи на олтару (олтару). С обзиром на симболику гозбе, олтар је овде гозбени стол. Жртвују се тело и крв Криста који су истовремено храна и пиће.
==Референце==
{{reflist|2}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}-{
* {{cite book |title=The General Instruction of the Roman Missal |publisher=Canadian Conference of Catholic Bishops Publication Service |isbn=978-0-88997-655-9 |url=http://www.romanmissal.ca/GIRM.pdf |accessdate=November 19, 2011}}
*Baldovin,SJ, John F., (2008). Reforming the Liturgy: A Response to the Critics. The Liturgical Press.
*Bugnini, Annibale (Archbishop), (1990). The Reform of the Liturgy 1948-1975. The Liturgical Press.
*Donghi, Antonio, (2009). Words and Gestures in the Liturgy. The Liturgical Press.
*Foley, Edward. From Age to Age: How Christians Have Celebrated the Eucharist, Revised and Expanded Edition. The Liturgical Press.
*{{cite book|author=Fr. Nikolaus Gihr|title=The Holy Sacrifice of the Mass: Dogmatically, Liturgically, and Ascetically Explained|year=1902|url=http://www.archive.org/details/holysacrificeofm00gihriala|accessdate=2011-04-20|publisher=Freiburg im Breisgau|location=St. Louis|oclc=262469879}}
*Johnson, Lawrence J., (2009). Worship in the Early Church: An Anthology of Historical Sources. The Liturgical Press.
*Marini, Piero (Archbishop), (2007). A Challenging Reform: Realizing the Vision of the Liturgical Renewal. The Liturgical Press.
*Martimort, A.G. (editor). The Church At Prayer. The Liturgical Press.
}-{{refend}}
==Спољашње везе==
{{Commons category}}
*[http://www.vatican.va/archive/ENG0015/__P3W.HTM -{Catechism of the Catholic Church, 1322-1419}-]
*[http://www.catholicherald.com/saunders/97ws/saun970619.htm -{''Why Fast Before Communion?'' by Fr. William Saunders}-]
[[Категорија:Хришћанство]]
| |||