Владимир Дедијер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 10:
| држава_смрти=[[Масачусетс]], {{застава|САД}}
| професија=историчар
| супруга=[[Олга Дедијер]]<br />[[Вера Дедијер]]
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| НОБ=члан АГИТПРОП одељења<br />[[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]
| чин=[[потпуковник]] у резерви
| одликовања={{{!}} style="background:transparent"
Ред 18:
{{!}}}
}}
'''Владимир-Владо Дедијер''' ([[Београд]], [[4. фебруар]] [[1914]] — [[Бостон]], [[30. новембар]] [[1990]]) је био академик, историчар, публициста новинар и учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]].
== Биографија ==
Владо је рођен [[4. фебруар]]а [[1914]]. године у [[Београд]]у, где је провео детињство и младост. Ту је завршио основну школу и гимназију. Уписује Правни факултет у Београду, када због немаштине и немогућности да плаћа студије почиње да ради као дописник из земље, а касније и света за „Политику“.
Ред 31:
После тога, одлази у [[Врховни штаб]] и ради у агитационо-пропагандном одељењу читавог рата. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] изгубио је своју жену, [[Олга Поповић-Дедијер|др. Олгу Поповић-Дедијер]], која је била шеф хируршке екипе [[Друга пролетерска дивизија|Друге пролетерске дивизије]].
После завршетка рата, одлази на оснивање [[Уједињене нације|Уједињених нација]] у [[
У [[Београд]]у се по други пут оженио, овога пута [[Вера Дедијер|Вером Дедијер]]. Био је представник Југословенске делегације на конференцији мира у [[Париз]]у [[1946]]. године. По повратку, добија задужење да буде уредник листа „[[Борба (новине)|Борба]]“.
Ред 66:
После делимичног ослобођења земље, [[1944]]. године, оженио се по други пут са Словенком Вером Крижман и са њом добио ћерку Бојану и синове Боривоја-Бору, Бранимира-Бpанка и Марка. Његова два сина Боривоје (умро [[1958]]) и Бранкo (погинуо [[1966]]), су трагично преминула и он је сахрање поред њих у [[Љубљана|Љубљани]].
== Библиографија ==
Од његових многобројних књига, најважније су следеће:
* ''Дневник 1941—1945'', Београд -{I}- 1945, Беогрд -{II}- 1946, Београд -{III}- 1950 (друго издање 1951.)
* ''Партизанске штампарије'', Београд, 1945.
* ''Белешке из Америке'', Београд 1951.
* ''Париска мировна конференција'', Београд, 1947. и Загреб 1948.
* ''Југословенско-албански односи (1939—1948)'', Београд 1949.
* ''Дневник 1941—1945'' (-{II}- издање, Београд, 1951.
* ''Сарајево 1914. године'', Београд, 1966.
* ''Тито говори'', Њујорк, 1953.
* ''Тито против Москве'', Милано, 1953.
* ''Јосип Броз Тито, Прилози за биографију'', Љубљана 1953, Београд 1953, и 1972,
* ''Изгубљена битка Јосифа Висарионовича Стаљина'', Сарајево, 1969. Љубљана 1969, Београд 1978.
* ''Историја Југославије'' (заједно са [[Иван Божић|Иваном Божићем]], [[Милорад Екмечић|Милорадом Екмечићем]] и [[Сима Ћирковић|Симом Ћирковићем]]), Београд, 1972.
* ''Једна војна конвенција: Есеји развитка међународног права'', Лондон, 1974.
* ''Интересне сфере'', Београд 1980.
* ''Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита-Књига 1'', Ријека, 1980.
* ''Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита-Књига 2'', Ријека, 1981.
* ''Пут за Сарајево'', Загреб, 1983.
* ''Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита-Књига 3'', Београд, 1984.
* ''Вољена земља'', Лондон, 1985.
* ''Ватикан и Јасеновац-Документа'', Београд, 1987.
* ''Протеривање Срба са огњишта (1941-1945''), Београд, 1989.
* ''Геноцид над Муслиманима'', Љубљана, 1990.
* ''Против заборава и табуа-Јасеновац'' (1941-1945) објавио Антун Милетић одмах по смрти Владимира Дедијера, Сарајево, 1991.
== Спољашње везе ==
{{портал|Књижевност|Историја|НОБ}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=873, Биографија на сајту САНУ]
{{DEFAULTSORT:Дедијер, Владимир}}
| |||