Родио се у [[Солун]]у у богатој породици. Своју младост до двадесетпете године провео је у родном граду, када је напустио родитељски дом и светски живот и удаљио се у [[Египат|Мисирску]] пустињу. Под руководством опитногстараеем духовника млади Порфирије се ту замонашио и проведео пет година. Онда је посетио Свету Земљу у друштву са својим другом, иноком Марком. Близу [[Јерусалим]]а подвизавали су се у некој пештери опет пет година. Тада је, међутим, изгубио снагу у ногама па више није могао ићи. Ипак, пузећи на коленима, он је стално посећивао Божије службе. По веровању, једне ноћи у визији му се јавио сам Бог и исцелио га од болести у ногама, те је постао потпуно здрав. Када је изабран за епископа у [[Газа|Гази]], Порфирије се с тешким срцем примио те дужности. У Гази је затекао само 280 хришћана; сви остали житељи су били идолопоклоници, и то врло фанатични. Само својом великом вером и стрпљењем Порфирије је успео да Газане преведе у [[хришћанство]]. Морао је лично путовати у [[Цариград]] цару Аркадију и патријарху [[Свети Јован Златоусти|Јовану Златоусту]], да тражи потпору у неравнојтешкој борби с идолопоклоницима. Жељену потпору је добио. Идолске храмове је затворио, кумире порушио и сазидао [[Црква (грађевина)|цркву]] са тридесет мермерних стубова. Зидање овог храма помогла је нарочито царица Евдокија. Порфирије је поживео довољно дуго да види цео град Газу преобраћену у хришћанство. Преминуо је [[421]]. године. За њега се верује да је био чудотворац „за живота и после смрти“. Мошти му почивају и сада у Гази.
[[Православна црква]] слави га 26. фебруара по црквеном, а [[11. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
