Мелодрама — разлика између измена

[[Датотека: Perilsofpauline.jpg|мини|Плакат из 1914. за филм (мелодраму) Опасност од Паулине]]

'''Мелодрама''' ( {{јез-гр|мелос музика}} и {{јез-гр|дран радити, обављати}}), позоришна игра са музичком пратњом; рецитација уз пратњу оркестра или клавира; у Италији се дуго опера називала мелодрамом; дијело у коме се претјерује у заплету и ликовима и инсистира на емоцијама; мелодрама је и наивни клише познатих карактерних особина: главни јунак (увек неустрашив и један), јунакиња (љубав главног јунака увијек угрожена) обично она коју главни јунак спасава, зликовац (воли и насилан је према јунакињи), и негативац , помоћник злочинцу. <ref name="Сибир">Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.</ref> <ref name="Саничани">Molinari C, Teatro-Lo spettacolo drammatico nei momenti della sua storia dalle origini ad oggi , Arnoldo Mondadori, Milano ,1972.g.</ref> <ref name="Берек">Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.</ref>

У данашњем смислу ријечи мелодрама има и негативну конотацију. Означава патетичну представу вишка емоција и сумњивог квалитета!?

== Историјат ==

Мелодрама настаје као другоразредна, споредна позоришна међупредстава, која се изводи између чинова једног драмског комада. Радња не завизи од ријечи већ се сва састоји од виђења једног кретања које је постајало све велељепније и сложеније. Ова представа све више има склоност према скпектаклу. У тим међуиграма се није могла испричати прича, мада и то није правило, јер се 1565.г. и у њој успјела развити прича о [[Амор| Амору]] и [[Психа| Психи]], оне су неспорно, у цијелини узете, биле у стању да одразе једну уопштену тему. Тако су се чинови комедије најзад претворили у међуигре раскошних представа међуигара. <ref name="Саничани" />

17 вијек је већ вијек мелодраме какву данас познајемо. Мелодрама се из [[Италија| Италије]] проширила на цијелу [[Европа| Европу]]. Без итаијанских сценографа, писаца, музичара и пјевача, дворске свчаности у Европи, а нарочито у [[Аустрија| Аустрији]] и [[Немачка| Њемачкој]], нису се могле ни замислити. Док је изван граница Италије, у том вијеку, драмско позориште доживјело процват, у Италији је „учено“ позориште потпуно престало да дјелује. <ref name="Саничани" />

Спољни и најуочљивији елементи дворске мелодраме су учестале промјене сценографије. Нове техничко – технолошке могућности су повећале и све ефекте и спектакуларне посљедице ове сценографије с циљем да се у унутрашњи ток радње унесе разноврсност и тако добије макроскопско обиљежје, и изазове дивљење и запрепашћење. Осим митолошких чуда, у позоришту седамнаестог вијека могао се видјети цио низ природних појава, од рађања до смираја сунца и до избијања пупољака у прољеће. Природне појаве постају чак искључива тема појединих представа. Школски примјер за ово је {{јез-ит|flora}} [[Андрео Салвадори| Андреа Салвадорија]] , коју је опремио [[Алфонсо Париђи| Алфонсо Париђи]]. Париђи је са братом Ђулиом, у својству сценографа, налиједио Буонаталентија на двору Медићијевих.Кључна тачка ове представе је управо прољећно цвијетање, које је, према легенди, почело када је Зефир, срећан због љубави богиње цвијећа Хлорис, сузама радосницама оросио природу. <ref name="Саничани" />

 

Друге предстасве у првој половини вијека у Фиренци, презуеле су космолошку тематику Буонаталентијевих међуигара, да би је развиле у обједињујућем оквиру једне бајке. То је комад {{јез-ит|Nozze degli dei Пир богова}}, који је сценографски опремио 1539. Алфонсо Париђи. У том комаду су љубави олимпских богова само повод да гледалац прође кроз сва царства свемира.

 

== Референце ==

{{Commonscat|Мелодрама}}

 

[[Категорија:Позориште]]