Јавно власништво — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 14:
Права на копирање су сложенија. Генерално, она истичу у свим земљама (осим [[Колумбија|Колумбије]], [[Гватемала|Гватемале]], [[Мексико|Мексика]], и [[Самоа|Самое]]) када су испуњени сви следећи услови:
* Дело је створено и први пут објављено пре [[1. јануар]]а [[1923]]. године или најмање 95 година пре 1. јануара текуће године, шта год је касније.
* Последњи преживели аутор је умро најмање 70 година пре 1. јануара текуће године.
* Ниједна држава потписница [[Бернска конвенција|Бернцке конвенције]] није одредила трајно право на копирање за то дело.
* Ни Сједињене Државе ни Европска унија нису донеле неку уредбу о продужењу трајања права на копирање од прошлог ажурирања ових услова. Ово мора бити услов зато што тачне цифре у осталим условима зависе од закона ''у датом тренутку''.
Ови услови се темеље на пресеку закона о праву на копирање Сједињених Држава и Европске уније, јер њих признаје већина осталих држава потписница Бернске конвенције.
Ред 108:
Израз „јавно власништво“ често није добро схваћен и створио је значајне правне сукобе. Историјски, већина странака која је покушавала да се ухвати у коштац са проблемима јавног власништва спада у један од два табора:
# Пословне и друге организације које могу да посвете људство решавању правних сукоба кроз преговоре и судски систем.
# Појединци и организације, корисници материјала покривених доктрином [[поштена употреба|поштене употребе]], смањивањем потребе за значајним државним или корпоративним ресурсима за тражењем појединачних преступника.
Линија 121 ⟶ 120:
== Напомене ==
# Као одговор на често заступан концепт „информације су слободне“, технолошки колумниста Николас Петрелеј ({{јез-енг|Nicholas Petreley}}) је написао: „Они који из принципа желе да информације буду слободне би требало да створе неке информације и ослободе их“. Ова изјава укратко илуструје сукоб између културалне жеље да оригинални материјал буде лако и јефтино (или слободно) доступан и права ствараоца оригиналног дела да добију надокнаду за свој рад.
== Извори ==
* -{Fishman, Stephen}-, ''-{The Public Domain: How to Find}- & -{Use Copyright}---{Free Writings, Music, Art}- & -{More}-''.
* [http://www.creativecommons.org/ -{Creative Commons}-] {{en}}
== Спољашње везе ==
* [http://cadial.hidra.hr/searchdoc.php?query=zakon&searchText=on&searchTitle=on&searchDescriptors=on&resultlimitnum=10&filteracttype=all&filtereuchapter=all&filterfields=35337&lang=en&annotate=on&bid=fSBdwMSOSLjz%2FqhLtesuIg%3D%3D Закон о ауторском праву СФРЈ из 1978]
* Чланак Криса Спрингмана (-{Chris Sprigman}-) [http://writ.news.findlaw.com/commentary/20020305_sprigman.html ''-{The mouse that ate the public domain: Disney, The Copyright Term Extension Act, And Eldred v. Ashcroft}-'']
* [http://www.cric.or.jp/cric_e/index.html -{Copyright Research and Information center}-] - о закону о ауторским правима у Јапану
* [http://www.law.duke.edu/pd/mpegcast.html -{MPEG}- видео записи са расправа са предавања са Конференције о јавном власништву (-{Conference on the Public Domain}-) (2001)] међу предавачима су [[Eben Moglen|Ебен Моглен]], [[Robin Gross|Робин Грос]] и [[Lawrence Lessig|Лоренс Лесиг]]
* [http://onlinebooks.library.upenn.edu/okbooks.html#whatpd Преглед трајања права на копирање у другим земљама]
* [http://www.public-domain.org Унија за јавно власништво (-{Union for the Public Domain}-)]
* [http://www.unc.edu/~unclng/public-d.htm Када дела у САД прелазе у јавно власништво].
* [http://www.creativecommons.org -{Creative Commons: some rights reserved}-]
<!-- interwiki -->
[[Категорија:Ауторско право]]
| |||