|
'''Pokajanje''' je promjena i mišljenja i djelanja kojom se nastoji ispraviti [[zlo]] i postići [[oprost]] od oštećene osobe. U vjerskom kontekstu se obično tumači kao priznanje [[Bog]]u, prestanak [[grijeh]]a protiv njega i odluka da se živi u skladu s Njegovim zakonom. Uvijek sadrži element priznanje [[krivica|krivice]], te barem jedan od ovih elemenata: svečano obećanje i odlučnost da se ne ponovi prekršaj; pokušaj da se nadoknadi šteta oštećenom ili uklone štetne posljedice zlog djela kada je to god moguće.
'''Покајање''' је Света тајна кроз коју верници исповедају своје грехе и уколико то чине искрено, кајући се, од исповедника (свештеника) добијају разрешење грехова у име Исуса Христа. Епископи и свештеници, као наследници апостола, имају ту моћ да опраштају грехе, јер рече Исус апостолима: “Примите Духа Светога. Којима опростите грехе опростиће им се; и којима задржите задржаће се.” (Јован 22; 22, 23).
Верника који се и исповедио и покајао свештеник разрешава греха читајући молитву:“Господе Боже наш, који си Петру и блудници сузама подарио опроштај грехова, и цариника који је познао грехе своје оправдао, прими исповест слуге твога (име), и грехе које је сагрешио вољно или невољно, речју или делом или мислима, Ти му као благ и човекољубив Бог опрости. Јер Ти једини имаш власт отпуштати грехе, јер си Бог милости и сажаљења, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек, и у векове векова. Амин.” Свештеник неће прочитати ову молитву ако се верник не каје искрено, већ то чини само ради формалности. Они који се на такав начин исповеде и даље остају под теретом греха. Један од доказа да је исповест обављена како треба јесте олакшање на души које осећа онај који се исповедио.
U [[Biblija|biblijskom]] [[Hebrejski jezik|hebrejskom]], ideju pokajanja opisuju dva glagola: שוב ''shuv'' (vratiti) i נחם ''nicham'' (osjećati žalost).
Свештеник је обавезан да и по цену живота чува тајну поверену му приликом исповести. у супротном може бити лишен свештеничког чина.
У случајевима када је верник исповедио неки тежи грех свештеник му препоручује епитимију (казну), која зависи од тежине и врсте учињеног преступа. Епитимија може бити додатни пост или молитва, чињење милосрђа, ако смо кога оштетили да му то надокнадимо, да молимо опроштај од оних које смо увредили, па чак и забрана причешћивања на одређено време.
Jedna od ključnih opisa pokajanja u Novom zavjetu je [[priča o bludnom sinu]] koja se može naći u [[Jevanđelje po Luki|Evanđelju po Luki]].
Важно је рећи да је свештеник само посредник између нас и Бога, и да исповедајући своје грехе и кајући се пред пред свештеником ми се у ствари исповедамо и кајемо пред Богом.
Исповест и покајање треба обављати што чешће, а поготову у болести, јер не знамо време своје смрти, те је због тога потребно да се ослободимо греха и тако задобијемо Царство небеско.
== СпољашњеSpoljašnje везеveze ==
* [http://jewishencyclopedia.com/view.jsp?artid=216&letter=R&search=Repentance Jewish Encyclopedia: Repentance]
* [http://www.desertcrymagazine.com/Repentance.html Repentance - 53 Sins That Will Keep A Person Out Of Heaven]
[[Kategorija:Hrišćanska teologija]]
[[Категорија:Хришћанска теологија]]
[[Kategorija:Religijske prakse]]
[[Категорија:Религијске праксе]]
| 