Заливски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м разне исправке |
||
Ред 15:
|заповедник1= [[Норман Шварцкопф]], [[Колин Пауел]]
|заповедник2= [[Садам Хусеин]]
|јачина1=959.600<ref>Gulf War Coalition Forces (Latest available) by country [http://www.nationmaster.com/graph/mil_gul_war_coa_for-military-gulf-war-coalition-forces www.nationmaster.com], Приступљено 5. 5. 2013.</ref>
|јачина2=600.000+
|губици1=345 мртвих, 1000 рањених
Ред 68:
== Дипломатија ==
У року од неколико сати од почетка инвазије, Кувајт и САД су тражиле заседање [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности]] Уједињених нација, који је усвојио Резолуцију 660, осуђујући инвазију и захтевајући повлачење ирачких трупа.<ref>{{en}} [http://daccessdds.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/575/10/IMG/NR057510.pdf?OpenElement Резолуција 660 УН], Приступљено 5. 5. 2013.</ref> [[3. август]]а, Арапска лига је усвојила своју резолуцију осуђујући инвазију и захтевајући повлачење ирачких трупа. Арапска лига је такође захтевала решење овог проблема у њеним оквирима и успротивила се страној интервенцији. 6. августа, Савет безбедности је усвојио Резолуцију 661, уводећи економске санкције Ираку.
Одлука Запада да одбије ирачку инвазију је имала много заједничког са спречавањем ирачке инвазије на Саудијску Арабију, државу која је свету далеко интересантнија од Кувајта. Брзи успех ирачке армије против Кувајта ју је довео у близину нафтних поља Хама, најзначајнијих извора у Саудијској Арабији. Ирачка контрола тих поља као и Кувајта би довела до тога да Ирак задобије велику количину светских разерви нафте. САД, Европа и [[Јапан]] су сматрали могући монопол као велику опасност.
| |||