ЈС-2 — разлика између измена

ЈС-2 је био најтежи и најбоље наоружани тенк у наоружању Црвене армије током Другог светског рата. Нови тенк произведен је као одговор на појаву нових немачких тешких и средњих тенкова типа [[ТигарПанцер (тенк)VI Тигар|Тигар]] и [[ПантерПанцер (тенк)V Пантер|Пантер]]. Серијска производња је почела крајем 1943. а први пут је употребљен у борби 1944. током Корсун-Шевченсковске операције. ЈС-2 је био нешто мало тежи од КВ-1 и био је наоружан топом калибра 122 -{mm}- што је уједно и био најјачи топ уграђен у било који тенк током Другог светског рата. ЈС-2 је прошао бројне модификације из чега је, пред крај рата настао потпуно нови модел [[ЈС-3]] са побољшаном оклопном заштитом и потпуно редизајнираном куполом. Купола која је обликом подсећала на тигањ, постаће касније заштитни знак читаве серије совјетских тенкова. ЈС-3 је такође био наоружан моћним топом од 122 -{mm}-.<ref>{{Cite book|last= Foss|first= Christopher F.|authorlink= |coauthors= |title= World War II Tanks and Fighting Vehicles|year= 1981|url= |publisher= Salamander books Ltd.|location= |id= isbn = 0-86101-083-3 }}</ref>

Када после неколико месеци производње примерака тенка [[ЈС-1]] постаје очигледно да он са својим топом од 85 -{mm}- није довољно јак за борбу против најјачих немачких тенкова, доноси се одлука о његовом скидању из куполе и постављању топа од 122 -{mm}-. Совјетски стручњаци су приметили да највише штете противничким тенковима током [[КурскаБитка биткакод Курска|Курске битке]] нанео топ [[А-19]]. Тим веома брзим решењем [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] је добио „нови“, неупоредиво јачи тенк од неуспешног тестног [[ЈС-1]]. Разматрала се и употреба топа од 100 -{mm}-, али је одбачена зато што је топ калибра 122 -{mm}- имао много боље перформансе у борби против пешадије и противтенковских топова, чиме се знатно повећавала употребна вредност ЈС-2. У сваком случају, топ калибра 100 -{mm}- биће касније уграђен у наследника Т-34, познати модел [[Т-55|Т-54]].

Војни задаци овог тенка су били идентични онима немачких [[Панцер VI Тигар|Тигар I]] и [[Панцер VIБVI Тигар II|Тигар II]]. Њихова употреба се сводила само на местима фронта где се желела постићи краткотрајна војна надмоћ. Како се у то време [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] налазио у офанзиви, његова најчешћа употреба се сводила у прављењу рупа у противничкој одбрамбеној линији. Када би одред ЈС-2 остварио постављени циљ, он би се повукао у позадину у очекивању нових наређења за употребу на неком новом одлучујућем месту.

Између тестног [[ЈС-1]] и масовно произведеног ЈС-2 постоје само три, али свима видљиве разлике. Прву чини топ од 122 -{mm}- који има ЈС-2. Он је већи готово 50 посто од оног кога је носио претходник. Највећа брига су биле перформансе топа против немачких тенкова па је направљено тестирање на заробљеном [[Панцер V Пантер|Пантеру]] приликом којег је зрно из 122-{mm}- топа пробило Пантеров предњи оклоп, прошло кроз део за посаду, пробило мотор и на крају пробило и задњи оклоп тј. прошло је кроз цели тенк.

Заједно с његовом уградњом долази до веће дужине тенка и појачавања оклопа што овај тенк тежак 46 тона чини исто тешким као и совјетски [[КВ-85]] или немачки [[Панцер V Пантер|Пантер]], али уједно и две тоне тежим од [[ЈС-1]]. Како би се задржала под контролом, укупна тежина тенка смањена је количина муниције на 28 граната, што му је током битке знало да зада немале проблеме. Додатни проблем је био што се муниција састојала из два дела, од зрна и барутног пуњења, што је успоравало брзину отварања ватре. У армији нису били сасвим задовољни са ова два ограничења <ref name="battlefield1"/>.