Тара (планина) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
| изговор =
}}
'''МасивпланинеМасив планине Таре''' налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка [[Кремна (Ужице)|креманској]] долини и долини реке [[Ђетиња|Ђетиње]], где се ослања на огранке [[Златибор]]а. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе [[Стари Влах|Старовлашких]] планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.
 
*'''Тара у ужем смислу''' или Равна Тара део је масива са [[Калуђерске баре|Калуђерским барама]] и кречњачком висоравни између следећих река: [[Дрина]], [[Рача (река, Златиборски округ)|Рача]], [[Коњска река]], [[Бели Рзав]] и [[Дервента]] (врх [[Збориште (планински врх)|Збориште]] 1.544 м).
Ред 38:
Испод северних падина Таре лежи варошица [[Бајина Башта]].
 
Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био [[Јосиф Панчић]], који је на овој планини [[1875]]. открио ендемску врсту [[четинар]]а, названу [[Панчићева оморика]]. ПознатипланинарПознати планинар Др [[Куно Видрић]], који је препешачио скоро све важније планине Европе, је највише времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.
 
==Види још==