Богдан Хмељницки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м literatura |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 32:
== Афера Чапљински ==
[[
Након смрти Станислава Конецполског, који се лепо понашао према [[козаци]]ма, његов наследник се грубо односио, па је захтевао имање Богдана Хмељницкога тврдећи да је његово. Богдан је узалуд писао многим представницима пољског краља настојећи да нађе заштиту и правду. При крају 1645. старешина места Даниел Чапљински је добио инструкције од магната Александра Конецполског да одузме Богдану имање. Богдан је успео да дође до самог краља [[Владислав IV Васа|Владислава IV Васе]] и добије његову подршку. Међутим ни то му није много вредило, јер је у то доба безакоње на источним границама било тако велико да се краљ није могао да улази у сукоб са локалним магнатима. Даниел Чапљински је стао да малтретира Богдана Хмељницкога, правио му штете на имању, претукао сина, док га није 1647. истерао са имања. Богдан се преселио код рођака. Поново је отишао код краља, који није био спреман да улази у сукоб са магнатом. Поред губитка имања умрла му је и прва жена, па је остао сам са децом. Убрзо се поново оженио. Покушавао је и даље безуспешно да нађе правду.
Ред 59:
== Компликације ==
Након почетних успеха ни козаци ни Пољаци нису имали довољно снаге да победе непријатеља. Уследио је неколико периода ратовања.
Хмељницки је започео да тражи савезника. Иако су козаци били де факто независни од Пољске потребан им је био легитимитет, који су могли добити од страног цара. Најпре је покушао са Османским царством [[1651]], али султан им је нудио да буду вазали, а осим тога идеја о муслиманском монарху није била добродошла код православног становништва. Друга могућност је била Московска Русија. Били су исте православне вере, једино су се уздржавали од сукоба. Руски цар је био опрезан и чекао је. Више пута га је [[хетман]] звао позивајући се на православну веру, али чекао је све док није запретило да ће се створити отоманско-козачки савез.
[[
== Савез са Московском Русијом ==
Ред 82:
=== У пољској историји ===
Све донедавно у пољској историји је негативно оцртаван. Побуна из [[1648]]. представљала је крај златног раздобља Пољско-литванске уније. Многи оптужују Хмељницкога за слабљење Пољске. Неки, као пољски књижевник [[Хенрик Сјенкјевич]] нуде поједностављен приказ да је Хмељницки био мотивисан особним нетрпељивостима и разлозима за побуну.
=== У руској и совјетској историји ===
Ред 90:
=== У јеврејској историји ===
Хмељницки је рекао народу да су га Пољаци продали у руке Јевреја, који су проклети. Козаци су убили много [[Јевреји|Јевреја]] ([[1648]] — [[1649]]).
== Литература ==
* [[Orest Subtelny]]. Ukraine. A history. University of Toronto press. 1994. ISBN 0-8020-0591-0.
* V. A. Smoliy, V. S. Stepankov. Bohdan Khmelnytsky. Sotsialno-politychnyi portret. Second Edition. Lebid, Kyiv. 1995. ISBN 5-325-00721-1.
| |||