Велика московска кнежевина — разлика између измена

{{Кутијица за бивше државе ср

| Изворно_име = Великое Княжество Московское

 

Важнији фактори за развој Москве у оно што ће постати Московска држава је била чињеница да је њом управљало неколико кнезова који су били амбициозни и одлучни. Први владар Московске кнежевине [[Данил Московски|Данил I]] је био најмлађи син [[Александар Невски|Александра Невског]], кнеза Владимир-Суздаља. Данил је почео да шири своју кнежевину освајањем градића [[Коломна]] и осигурањем наслеђивања града [[Переслављ-Залески|Переслављ-Залеског]] својој породици. Данилов син [[Јуриј Данилович]] је контролисао цео слив реке [[Москва (река)|Москве]] и проширио територију кнежевине на запад заузевши [[Можајск]]. Зато је направио савез са врховним владаром руских кнезова, [[Узбег кан]]ом од [[Златна хорда|Златне хорде]] и оженио се његовом сестром. Кан му је дозволио да узме титулу Великог кнеза Владимир-Суздаља, што му је омогућило да се меша у послове [[Новгородска република|Новгородске републике]] на североистоку.

 

Јуријев наследник [[Иван I]] (владао од [[1325]]–[[1340|40]]), је успео да сачува титулу великог кнеза блиско сарађујући са Монголима и скупљајући порез од осталих руских кнежевина у своје име. Ово је омогућило Ивану да се уздигне над околним кнезовима, посебно над главним ривалом Москве, северним градом [[Твер]]ом, који се побунио против Златне хорде [[1327]]. Устанак је угушен заједничким снагама Монгола и Московљана. Иван I Калита је имао репутацију најбогатијег човека у Русији, како каже његов надимак Калита (на руском кеса за новац). Иван је користио благо да би куповао земљу других кнежевина и да би платио изградњу камених црквава у Кремљу. Године 1327. православни [[митрополит Петар]] је преместио своју резиденцију из [[Кијев]]а у [[Владимир (град)|Владимир]], а затим у Москву, што је даље подигло престиж нове кнежевине.

Иванови наследници су наставили са окупљањем руских земаља да би повећали број становника и богаство за време своје владавине. У овом процесу, њихови интереси су се сукобили са нарастајућом [[Велика кнежевина Литванија|Великом кнежевином Литванијом]], чији су поданици углавном били источни Словени и православци. Велики кнез [[Алгирдас]] се брачним везама везао за Твер и повео је три експедиције на Москву (1368, 1370 и 1372) али је није могао освојити. Велики камен раздора између Москве и [[Вилњус]]а био је велики град [[Смоленск]].

 

 

Године 1350. државу и владајућу породицу је погодила [[куга]]. [[Дмитриј Донски]] је имао 9 година када су му умрли родитељи, а титула великог кнеза је прешла у руке његовог даљег рођака [[Дмитриј од Суздаља|Дмитрија од Суздаља]]. Окружен паганским [[Литванци]]ма и муслиманским номадима, владар Москве је склопио савез са [[Руска православна црква|Руском православном црквом]], која је доживела процват услед монашких реформи [[Сергеј Радоњешки|Сергеја Радоњешког]].

 

== Иван III ==

Ширење Велике кнежевине у 14. и 15. веку је пратила унутрашња консолидација. До 15. века владари Велике московске кнежевине сматрали су целу територију Русије својим колективним имањем. Бројни полу-независни кнезови, потомци [[династија Рјуриковића|Рјуриковића]] су и даље тражили неке територије, али је [[Иван III Велики]] (владао 1462-1505) приморао слабије кнезове да прихвате великог московског кнеза и његове потомске као неоспорне владаре који контролишу војна, правна и спољашња питања.

 

* {{Cite book|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}

 

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Muscovy}}

 

[[Категорија:Велика московска кнежевина| ]]