Уметност старог Египта — разлика између измена

'''Египатска уметност''' се односи на [[архитектура|архитектонске]] грађевине, слике, вајарска и дела примењених уметности Старог Египта, почев од [[праисторија|праисторије]] па све до [[Римско царство|римског]] освајања Египта 30. године п. н. е. Историја Египта је најдужа од свих старих цивилизација које су се развијале на Средоземљу и простире се у времену од око 3000. године п. н. е. па све до [[4. век]]а н. е. У овој земљи која се развијала на обалама реке [[Нил]] и која је била затворена за спољашње културне утицаје, развио се један уметнички стил који је једва доживео промјене у својој трихиљадугодишњој историји. Све уметничке манифестације старог Египта биле су подређене држави, [[религија|религији]] и [[фараон]]у који је сматран богом на [[Земља|Земљи]]. Од самих почетака веровање у загробни живот је диктирало норму по којој се покојник сахрањивао заједно са својим богатством, како би се осигурао његов пут до вечности. Регуларност природних циклуса, бујање и излевање реке Нил, промене годишњих доба и смењивање дана и ноћи сматрани су поклонима богова становницима Египта. Египатска мисао, морал и култура, биле су у уској вези са дубоким поштовањем за ред и равнотежу. Уметност је стварана са идејом да буде корисна и није се говорило о лепоти уметничких дела него о њиховој ефикасности. Промене и новост никада нису сматране као нешто важно само за себе, тако да су стил и конвенционализми представљања успостављени у првом моменту, практично без промена остали да важе скоро 3000 година. Из нашег савременог угла египатски уметнички језик може изгледати статично и ригидно, међутим његова суштинска намена није била стварање једне стварне слике ствари, онако како су оне јављале, него једна синтеза за вечност суштине особе, животиње или других предмета који се могу срести у египатској уметности.

 

 

=== Архитектура ===

У време првих династија саграђени су важни загробни комплекси за фараоне у Абиду и Сакари који су имитација палата и храмова (гробница је била једна синтеза храма и приватне палате). Велике количине керамике, радова у камену, резбарених у [[слоновача|слоновачи]] или кости, потврђују висок степен развоја у овој епохи. [[Хијероглифи]] (писмо помоћу цртежа), тј. начин на који је писан египатски језик, у то време се налазе у првом стадијуму еволуције а већ показују свој карактер нечега живог, као и остатак декорације.

 

 

== Историја и главне карактеристике ==

 

Са развитком [[земљорадња|земљорадње]] и [[сточарство|сточарства]], тј припитомљавањем биљака и животиња човек односи победу над природом. Међутим у долинама великих река, „неолитска револуција“ је доживела велики успех и дозволила је локалном становништву да се умножи више него што је дозвољавала постојећа количина хране. Решење је међуплеменски [[рат]] или уједињавање у већа и напреднија друштва – настају прва утврђења, прве цивилизације. Проналаском писма почиње историја.

'''[[Старо царство]]''' ([[3000. п. н. е|3000.]] – [[22. век п. н. е.|2105. п. н. е.]]), крај царства збацивањем VI династије

 

 

'''[[Ново царство]]''' ([[1500. п. н. е.|1500.]] – [[1166. п. н. е.|1166.]] или [[16. век п. н. е.|1570.]] - |1085. п. н. е.) XVIII – XX династија

Религија диктира монументалност, униформност, фронталност и укоченост у [[уметност]]и, међутим египатска уметност се колеба између конзерватизма и новаторства, али никад није статична.

Осим [[египатска архитектура|архитектонских]] остварења египатску уметност чине:

 

== Египатска Архитектура ==

=== [[Рељеф]] и сликарство ===

Имају исте побуде као и скулптура – мотиви везани за живот, илуструју живот умрлог. Сагледава се и пут умрлог ка «оном свету». Рељеф је плитак и ближи сликарству него вајарству. Постоје две врсте:

 

Рељеф је близак гравури, нема светлости и сенке, (плитак је), често је бојен истим бојама као у сликарству. Мушка тела су тамнија од женских. Бојење је континуирано и униформно, без нијанси. У сликарству нема треће димензије.

 

== Литература ==

 

* [[Стари Египат]]

* [[Египатска архитектура]]