Месопотамска уметност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[
[[
'''Месопотамска уметност''' развија се паралелно са развојем [[Египат|Египта]], и не зна се која је култура старија, друга историјска цивилизација се рађала на [[Блиски исток|Блиском истоку]], постепено напуштајући [[неолит]]ско друштво. Између 3500. и 3000. п. н. е. у долини [[Тигар (река)|Тигра]] и [[Еуфрат]]а, на територији данашњег [[Ирак|Ирака]] источне [[Сирија|Сирије]] и [[Иран|Ирана]] настала је [[Месопотамија]]. За разлику од [[Стари Египат|Египта]], дошло до дуготрајнијег уједињавања племена, те је њена историја обележена сталним сукобима. Ипак, постоје основе на којима почива читава месопотамска цивилизација, а то заједничко наслеђе успоставили су [[Сумер]]и.
Ред 7:
'''Месопотамија''' је реч грчког порекла. Становници су Сумери- азијски народ на југу, Акади народ семитског порекла на северу. У религији велику улогу игра прича о потопу а који свакако има и историјску подлогу и зна се да је на крају Џемедетнарског периода био цео ред потопа и отуда прича и мит. На овом подручју су се развијале културе Сумерска, затим Акадска па Вавилонска и Асирска.
'''Сумерско Акадска култура''' (2900.- 1950. п. н. е.) јавља се рано с тим да су неки градови најпре у Сумеру имали предноси и значај од осталих. Тако [[Ур]] у И Урској династији од 2280.- 1600. п. н. е.
'''Старо Вавилонска култура''' (1955. п. н. е.- 1725. п. н. е.) и цват везан је за краља, дотле мање познатог Вавилона Хамурабија (1955.- 1725. п. н. е.) или према новим подацима 1729.- 1686. п. н. е. који је постао главни град Елама. У средњој и јужној Вавилонији у периоду Ису- Ларса траје још традиционална Сумерско Акадска култура. У Исуу су Семити а у Ларси Еламске династије- Ларса је победила али је касније изгубила рат са Вавилоном. Но ни Вавилонско царство није дугог века и уништено је најездом армејских бедуина и замењује је култура [[Башити
'''Асирска култура''' се датира у 1115.- 612. п. н. е. и ако најстарији споменици ове културе сежу у III миленијум и под утицајем су сумерске уметности а касније и Вавилона у времену његовог процвата. У време политичког процвата [[Тиглатпилерс]]а и (1115.- 1093. п. н. е.) и Асурбанипала (668.- 626. п. н. е.) бележи се успон културе Асира. Владари су се ослањали на снажну војску и владали су осим међуријечијем и [[Сирија
Асирску владавину су наследили Новобабилоњани који су владали Месопотамијом, Сиријом, Малом Азијом и Палестином. Нинива је цветала нарочито у време [[Набукадонесер]]а када су изграђени висећи вртови за [[Семирамида
Месопотамска култура је била самоникла, јер нису имали контаката са другим културама и континутет није тако јак као код Египта. На северу су били [[Асир|Асирци]], у планински преселима, сточари и ловци. Култура се споро развијала и била је Калифског типа. На југу су били земљорадници - Убаидска, Уручка и Џемдет-Насерска култура, које карактерише брз ритам мењања културе. Сумери су оснивачи месопотамске цивилизације и утемељивачи културе. Дошли су око 4000. п. н. е. ит [[Персија|Персије]] у јужну Месопотамију и основали читав низ градова-држава.
Ред 22:
=== Епохе у месопотамској историји ===
* Сумер (3500 – 2340. године п. н. е.) главни град Урук
* Акад (2340 – 2180. године п. н. е.), стапање Семита са Сумерима, владар Саргон и његови наследници, његов унук је Нарам-Син
* 2180 – 2125. године п. н. е., владају племена са североистока
* Новосумерско раздобље (2125 – 2000. године п. н. е.), главни град Ур, само је Лагаш био самосталан град-држава – владар Гудеа
* 2000 – 1000. године п. н. е., Хикси и други народи у Месопотамији, само је Вавилон од 1760 – 1600. године п. н. е. самосталан, оснивач Хамураби
* Асирија (1000 – 612. године п. н. е.), од 2000-1500. године п. н. е. Хитити насељавају Анадолију, а Митанци Сирију, Асур и СЗ Месопотамију. 1360. године п. н. е. Хитити покоравају Митанце, те Асирија поново стиче самосталност. 612. године п. н. е. пад Асирије, док јужни део државе остаје слободан – Нови Вавилон
* Нови Вавилон (612 – 539. године п. н. е.), владар Навукодоносор, Семирамидини вртови
* Персија (осваја Вавилон 539. године п. н. е. – до 331. године п. н. е. кад је осваја Александар Велики), династија Ахменида, владар Кир Велики
* Персија династија Сасанида
== Подела у месопотамској уметности ==
# [[Сумерска уметност]]
# [[Асирска уметност]]
# [[Персијска уметност]]
== Литература ==
# Istorija umetnosti
# Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL, [[Beograd]][[1974.]]
# Kako prepoznati umetnost, [[Ljubljana]][[1980.]]
# Istorija slikarstva Fernand Hazar, [[Beograd]][[1973.]]
== Спољашње везе ==
| |||