Теофилакт Симоката — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Теофилакт Симоката''' ([[Грчки језик|грч]]. Θεοφύλακτος ὁ Σιμοκάττης, прва половина [[VII век]]a) био је [[Византија|византијски]], али се понекад сматра и последњим [[Антика|античким]] историчарем.
Ред 8:
Најзрелије Симокатино дело јесте његова ''Историја'', у осам књига, где описује доба [[Маврикије]]ве владавине ([[582]]–[[602]]), настављајући заправо тамо где је стао [[Менандар Протектор]], кога веома цени, и завршавајући своје дело 602, када је на престо ступио [[Фока (византијски цар)|Фока]], најљући „тиранин“. Цело градиво поделио је у осам књига, као и [[Прокопије из Цезареје|Прокопије]], а можда и Менандар. Свима њима узор је [[Тукидид]]ово дело подељено у осам књига. И у свом историјском делу Симоката је [[Алегорија|алегоричан]], стављајући на почетак дијалог између персонификација [[Филозофија|Филозофије]] и [[Историја|Историје]]. Од Прокопија и Менандра разликује се и по томе што је дело испунио фантасктиком и сентенцама.
Основна тема ''Историје'' јесте рат који је Византија на истоку водила против [[Сасанидско царство|Персије]], али су у њу уметнути и описи дела персијског краља [[Хозроје II
Симокатин језик је врло тежак за разумевање, његов стил је веома извештачен и реторски кићен, а речник пун неологизама. Корен Симокатиној реторској извештачености могао би се тражити и у његовом [[Afrika (provincija)|афричком]] пореклу. Иначе, за своје време Симоката је био врло учен човек, који је познавао многе античке писце, иако прилично површно.
== Литература ==
* Michael and Mary Whitby (trans.), The History of Theophylact Simocatta: An English Translation with Introduction, Oxford University Press, (1986), ISBN 0-19-822799-X
[[Категорија:Византијски историчари]]
|