Енергија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q11379
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[СликаДатотека:Lightning over Oradea Romania 2.jpg|мини|250п|[[Муња]] је електрично пражење у ваздуху.]]
'''Енергија''' је способност вршења [[рад]]а. Ова општа дефиниција је део основних дефиниција савремене [[физика|физике]], и то у оном делу који треба да одговори на питање о узроку и пореклу природних феномена акције, дејства и [[сила|силе]]. Сваки физички систем поседује енергију у извесној количини. Количина енергије система није апсолутна вредност већ релативна у односу на референтно стање или референтни ниво. Енергија физичког система се дефинише као количина механичког рада кога систем може да произведе када мења своје текуће стање и прелази у референтно стање; на пример ако се литар воде охлади до 0-{°C}- или када ауто удари дрво и успори од 120 -{km/h}- до 0 -{km/h}-.
 
Линија 97 ⟶ 98:
=== Топлота ===
{{Посебан чланак|Топлота}}
[[СликаДатотека:Hot metalwork.jpg|мини|Топлоту, као облик енергије, делимично чине [[потенцијална енергија]] и [[кинетичка енергија]] неког тела.]]
 
''Топлота'' је уобичајени назив за топлотну енергију тела која је последица кретања атома и молекула тог тела. Ово кретање може бити транслаторно (кретање молекула и атома као целине унутар тела), вибрације (релативно кретање [[атом]]а унутар [[молекул]]а или кристалне решетке) и ротационо кретање. То је облик кретања који се обично повезује са температуром тела или [[агрегатно стање|агрегатним стањем]] материје. У хемији, топлота је износ енергије која се упије или ослободи приликом остваривања хемијских веза између атома у молекуле који су резултат [[хемијска реакција|хемијске реакције]].
Линија 175 ⟶ 176:
 
Насупрот кинетичкој енергији, која је енергија система услед кретања или унутрашњег кретања [[честица]], потенцијална енергија система је повезана са просторним распоредом делова једног тела или узајамног растојања два тела и њихових [[интеракција]].
Било који број честица које делују силама једна на другу чине систем са потенцијалном енергијом. У макросвету, односно делу природе који опажамо нашим природним чулима то су углавном [[електростатика|електростатичка]] сила ([[Кулонов закон]]) и [[Њутнов закон гравитације|гравитациона]] сила.
 
У изолованом систему који се састоји од два непокретна тела који делују силом <math>f(x)\,</math> једно на друго и леже на x-оси, потенцијална енергија се изражава општом једначином
Линија 183 ⟶ 184:
где је сила између тела променљива у зависности од удаљености <math>x</math> и интегрише се дуж линије која спаја ова два тела.
 
Даље, можемо посматрати везу између силе и потенцијалне енергије, узимајући исти систем од два тела на x-оси. Ако имамо потенцијалну енергију <math>U(x)\,</math> у свакој тачки <math>x\,</math>, тада је сила која делује на тело у тачки <math>x\,</math>
 
:<math>f(x) = -\frac{dU(x)}{dx}</math>
Линија 201 ⟶ 202:
:<math>m\,</math> маса тела,
:<math>h\,</math> је висина и
:<math>g = 9,81 m/s^{2} \,</math> је вредност [[Убрзање земљине теже|убрзања Земљине теже]] у близини површине [[Земља|Земље]]
 
=== Унутрашња енергија ===
Линија 243 ⟶ 244:
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]
[[Категорија:Грчки изрази]]
 
{{Link GA|is}}