Онтологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Онтологија''' ({{јез-грч|τό ον}}- биће, битак и λόγος - учење, реч, закон) је [[Филозофија|филозофска]] дисциплина која расправља ο [[Биће|бићу]] као бивствујућем, као и ο његовим општим, фундаменталним и конститутивним одређењима.
 
Линија 6 ⟶ 7:
 
Проблематика онтологије садржана је имплицитно и у првим филозофским погледима Милетске школе, мада се појам „биће“ први пут експлицитно јавља тек код [[Парменид|Парменида]] и то у чувеној дефиницији „биће јесте, небиће није“. За Античку филозофију било је сасвим ново Парменидово потпуно занемаривање варљивих чулних података и окретање искључиво појмовима као једином извору знања. Последице оваквог мишљења су у потпуној супротности са свиме о чему нас чула обавештавају - кретање не постоји а све што ми називамо „светом“ је само привид.
Најзначајнији помак после Парменида учинили су атомисти - [[Леукип|Леукип]] и [[Демокрит|Демокрит]]. Да би некако ипак објаснили чињеницу кретања морали су пристати на то да небиће ("празнина") ипак постоји а да је биће подељено у бесконачно много ситних „атома“.
[[Платон]] је биће поистоветио са вечним, непроменљивим идејама, док је код [[Аристотел]]а онтологија шире третирана у оквиру опште [[Метафизика|метафизике]].