Тврђава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 28 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q57831 (translate me) |
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Тврђава''' ('''утврда''', '''утврђење''', '''хисар''') је облик [[Војска|војне]] грађевине са сталном [[Војска|војном]] поставом, са превасходно одбрамбреним и заштитним задатком, коју карактерише систем [[Куле|кула]] и јаких [[бедем]]а. Грађене су на тешко приступачним местима, тако да им се могло прићи само са једне стране, док су их са других чувале [[Природа|природне]] препреке попут [[стена]] или [[река]].
[[
== Историјски развој фортификационе архитектуре ==
Најстарији примери градова утврђивања неког места забележени су још у [[Касни Неолит|касном неолиту]] пре више од 7.000. године п. н. е. када су настајали први градови и када су људи окруживали насеља подигнута на узвишицама [[Шанац|шанчевима]] и [[бедем]]има од [[Дрво|дрвеног]] коља. У [[Египат|Египту]] су настали први градови од [[камен]]а на реци [[Нил]] као и у [[Месопотамија
=== Развој тврђава у средњем веку ===
Утврђења у [[Европа|Европи]] су се у почетку, током [[IX век|IX]], [[X век|X]] и [[XI век]]а, углавном сводила на усамљени [[Донжон]], који је у ранијем периоду био грађен од [[Дрво|дрвета]], да би га тек касније заменио камен. Око Донжона налазиле су се и пропратне зграде за војну посаду, послугу, храну итд. Немирна времена у средњем веку створила су потребу да се и те остале зграде заштите, тако да се од [[X век]]а почињу јављати прво дрвене [[Палисада|палисаде]], а потом и прави камени [[бедем]]и са [[грудобран]]ом. Последњи стадијум у развоју утврђења у представља додавање додатних кула на бедеме чиме се повећавала одбрамбрена моћ целокупне тврђаве. Паралелно са развојем утврђења развијале су се и [[куле]] на њима, које су временом постајале све јаче и веће, да би у последњој фази могле да на себи носе мање [[
Прекретницу у фортификационој архитектури [[Западна Европа|западне Европе]] чине [[крсташки походи]] са којих се [[крсташи]] враћају доносећи вести, приче и податке о великим каменим утврђењима [[Византијско царство|Византије]] и [[Блиски исток|Блиског истока]].
Линија 26 ⟶ 27:
===Подела према намени ===
==== Војне тврђаве ====
[[
Војне тврђаве су грађене на [[караван]]ским путевима, уским пролазима или [[мост]]овима. У њиховој унутрашњости су биле смештене само зграде неопходне за нормалан живот и рад [[Војска|војне]] посаде у утврђењу. У њима је била смештена само [[Војска|војна]] постава, као и нешто мало цивилног људства неопходног за рад поставе. (видети [[Голубац (тврђава)|Голубац]])
[[
==== Властелинске тврђаве ====
Властелинске тврђаве су служиле велможама да у њима живе и да из њих управљају својом областима. Испред или око саме утврде се обично налазило [[село]] или [[трг]], у зависности од [[Велможа|велможине]] снаге. У самој утврди су поред зграда за [[Војска|војну]] поставу, биле и зграде неопходне за нормалан рад домаћинства и [[двор]], или пак само јача [[кула]] (тзв. [[Донжон кула]]) у којој је боравио [[велможа]]. Поред јаче [[Војска|војне]] поставе у утврди су боравили [[велможа]] са породицом, [[двор]]ски службеници ([[логотет]], [[протовестијар]], [[писар]], ...) и чланови домаћинства. (видети [[Маглич]])
==== Градске тврђаве ====
[[
Градске тврђаве су својим системом [[кула]] и [[бедем]]а обухватале велика насеља (односно насеља у којима је већи део кућа изграђен од [[камен]]а). Обично су грађене око великих [[лука]], на местима укрштања [[караван]]ских [[пут]]ева или око великих [[трг]]ова. Унутар градских [[бедем]]а налазиле су се како стамбене зграде (куће и [[двор]]ци), тако и [[суд]]ови, већнице, веће [[Црква (грађевина)|цркве]] ([[Катедрала|катедрале]]), магацини, крчме, итд. Чести су у приморју ([[Котор]], [[Дубровник]], [[Будва]]), где је скоро сваки град био утврђен, док су на копну код нас врло ретки ([[Смедеревска тврђава|Смедерево]], [[Београдска тврђава]] за време [[деспот Стефан|деспота Стефана]]), али их је било по [[Европа|Европи]] где су најчешће били тзв. [[слободни градови]] тј. градови-републике. (видети [[Смедеревска тврђава]])
==== Манастирске тврђаве ====
[[
Манастирске тврђаве су служиле да одбране и заштите [[монах]]е, [[Црква (грађевина)|цркава]] и црквеног блага, од пљачкаша. У њиховом средишту се налазила црква са [[конак]]ом. (видети [[Манастир Манасија]])
Линија 58 ⟶ 59:
== Види још ==
{{Commonscat|Fortresses}}
* [[Српске тврђаве]]
* [[Списак тврђава у Србији]]
* [[Списак тврђава у Црној Гори]]
* [[Списак тврђава у Босни и Херцеговини]]
* [[Списак тврђава у Македонији]]
* [[Списак тврђава у Хрватској]]
== Литература ==
* [[Александар Дероко]], ''„Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“'', [[Београд]] [[1950]].
== Спољашње везе ==
* [http://www.burgendaten.de/statistics/countries.php Списак тврђава по земљама (www.burgendaten.de)] {{de}}
{{Тврђава}}
| |||