Шећерна болест — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: ћелија → Ћелија (биологија); Unlinked: Ћелија (4) using Dab solver |
|||
Ред 13:
| MeshNumber=C18.452.394.750|
}}
'''Шећерна болест''' или '''дијабетес''' ({{јез-лат|diabetes mellitus}}, {{јез-грч|διαβήτης}}) је хронични, неизлечиви системски поремећај [[метаболизам|метаболизма]],<ref name="r8"> С. Стефановић и сарадници: ''Специјална клиничка физиологија'', -{III}- издање („Медицинска књига“ Београд-Загреб, 1980.)</ref>
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа [[ендокринологија|ендокринолошка]] [[болест|обољења]], са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама [[земља|свет]]а).<ref name="pliva>{{Cite web |url=http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&show=1&id=15953 |title=Дијабетес као кардиоваскуларна болест |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих [[етиологија|етиолошких]] чинилаца, међу којима се посебно издваја [[гојазност]]. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и [[гуштерача|панкреас]]), а код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећења [[гуштерача|панкреас]]а код одређених заразних [[болест|обољења]].<ref name="svet zdravlja">{{Cite web |url=http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm |title=Шећерна болест – дијабетес |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
Ред 38:
=== Метаболизам глукозе ===
[[Датотека:Oslobadjanje insulina.jpg|десно|мини|450п|<div style="font-size:88%"> '''Механизам ослобађања инсулина у нормалним бета-ћелијама'''. Стварање инсулина је мање-више константно и не зависи од нивоа шећера у крви. Он се депонује у везикуле и по потреби се процесом егзоцитозе ослобађа у крвоток, а окидач за ову реакцију је пораст гликемије.</div>]]
С обзиром да је [[инсулин]] основни [[хормони|хормон]] који регулише улазак [[глукоза|глукозе]] из [[крв]]и у већину [[Ћелија (биологија)|ћелија]] (осим у [[централни нервни систем|централном нервном систему]]), његов недостатак или смањени сензибилитет рецептора за инсулин играју главну улогу у настанку разних облика шећерне болести.
Већина [[угљени хидрати|угљених хидрата]] из [[храна|хране]] се у процесу варења претвара у моносахарид (прости шећер) глукозу и у том облику доспева у [[крв]]. Крвном струјом она се преноси до свих
Без инсулина, [[глукоза]] не може ући у ћелије, што условљава пораст њене концентрације у [[крв]]и, тј. доводи до стања познатог као хипергликемија. По дефиницији, дијабетесом се назива стање када је количина шећера у крви већа од 7,0 -{mmol}- (126 -{mg/dL}-) .<ref name=diabeta/>
Хипергликемија смањује многе анаболичке процесе у организму: раст и деобу
=== Узрочници и фактори ризика ===
Ред 50:
'''Генетика'''
Наследни фактори често играју главну улогу у појави дијабетеса код одређене индивидуе. Они то чине повећањем осетљивости бета-ћелија на [[вирус]]е, развојем аутоимуних [[антитело|антитела]] против сопствених
'''Гојазност'''
Ред 261:
=== Медикаменти ===
Сви [[лек]]ови у таблетама (пилуле), који се употребљавају за лечење шећерне болести носе заједнички медицински назив орални или перорални антидијабетици. Ови лекови се примењују само код оних дијабетичара код којих
Неки [[орални антидијабетици]] испољавају своје деловање утичући директно на [[гуштерача|панкреас]], други развијају свој утицај преко деловања на периферију (утицај на прераду глукозе у ћелијама), неки утичу на побољшање сензитивности организма на инсулин или успоравају варење угљених хидрата итд.
Ред 276:
Све врсте индустријски произведеног [[инсулин]]а имају одређено време деловања и деле се у шест главних група: <ref name="insulin">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=38 |title=Врсте инсулина |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0"
|colspan=1 rowspan=2 | [[Датотека:Inzulín.jpg|центар|150п|Инсулин]]▼
|-
|colspan=1 align="center"|'''Почетак дејства'''▼
|! colspan=
|- style="text-align:center;"
|colspan=1 align="center"|'''Престанак деловања'''▼
||'''Период дејства'''
|-
|align="left"|Брзоделујући инсулин
|
|
|
|-
|align="left"|Краткоделујући инсулин
|
|
|
|-
|align="left"|Средњеделујући инсулин
|
|
|
|-
|align="left"|Дугоделујући инсулин
|
|
|
|-
|align="left"|Веома дугоделујући инсулински аналог (Lantus)
|
|
|
|-
|align="left"|Веома дугоделујући инсулински аналог (Levemir)
|
|
|
|-
|align="left"|Микстарди инсулина (комбинација краткоделујућег и дугоделујућег)
|
|
|
|}
| |||
