Te Deum (Brukner) — разлика између измена

'''-{Te Deum}-''' delo je austrijskog kompozitora [[Антон Брукнер|Antona Bruknera]] (-{WAB}- 45). Komponovano je za kvartet vokalnih solista (sopran, alt, tenor i bas), mešoviti hor, orgulje i orkestar. Posle Šarpentjeovog i Berliozovog, Bruknerov -{Te deum}- je treći najbolji i najraskošniji.

 

 

Počinje svečano i snažno, molitvom ''-{Te Deum laudamus}-'', a nastavlja se molitvom za [[tenor]] solo ''-{Te ergo quaesumus}-''. Treća molitva, ''-{Aeterna fac}-'', ponovo nastupa svečano i snažno, dok četvrta, ''-{Salvum fac, populum tuum}-'' počinje slično kao ''-{Te ergo}-'', ali kod ''-{Per singulos Dies}-'' i ''-{Dignare Domine}-'' dobija vlastiti tok, sa karakterističnim basovskim solom ''-{Et rege eos}-''. Finalna peta molitva je fuga ''-{In te Domine speravi}-'', sa karakterističnim koralom u trombonima, na koji se hor nadovezuje svojim ''-{non confundar}-''. To je karakteristično ispovedanje vere, koje predvode soprani iz hora, zajedno sa drvenim duvačima. Ispovedanje vere se najpre smiruje i na kraju ponovo izbija i okončava se u svečanom tonu svih izvođača i monumentalnom zvuku [[fanfare|fanfara]].

 

[[Категорија:Класична музика]]