Јевсевије Кесаријски — разлика између измена

Био је први хришћански историчар, ерудита, апологета, филолог; сабрао је сва документа и податке који се тичу догађаја и хришћанских установа, писаца и мученика прве Цркве. У ''Црквеној историји'' сакупио је не само најважнији историјски материјал о првобитном хришћанству, него је преписао и одломке текстова, коментара и аката од велике вредности за реконструкцију постапостолске традиције. У ''Хроници'' или ''Хронолошким канонима'' синтетички излаже стабло са датумима из свештене и профане историје. Евсевије Кесаријски је формулисао своју личну концепцију о историји света и Цркве, афирмишући у процесу историје педагогику Божију која увек потврђује победничку Цркву. У тај процес победничке Цркве уписује се и победа цара Константина, коме је сачинио биографију у спису ''Живот Константинов''. Царска личност и институције нису ништа друго до земаљски одсјај божанске суверености. Сарадник Памфилов (библиотекар у Кесарији), ученик [[Ориген]]ов, он подржава у почетку [[Арије|Арија]], али после Никеје постаје следбеник православних. У ''Јеванђелској припреми'' открива патримонијум нехришћанских религија.

 

''Црквена историја'' је написана [[315]]. године и даје најранија писана сведочанства о Константиновом обраћењу у хришћанство. ''Живот Константинов'' Евсевије је завршио уочи своје смрти [[340]] г. Због појединих, како језичких тако и историографских одступања од ранијег дела, ово дело је под лупом историчара који верују да је настало између друге половине IV и почетка V века од непознатог аутора.<ref>Српски превод: Историја цркве, Шибеник, 2003. година (преводилац: Слободан Продић)</ref>