Отворите главни мени

Промене

сређивање извора
{{rut}}
{{Биографија
| име = Петар
}}
[[Датотека:Glasački listić Niš 19.vek.JPG|255px|мини|Гласачки листић за избор [[посланик]]а за варош [[Ниш]] с краја [[19. век]]а, на коме је један од кадидата Петар Икономовић]]
'''Петар Икономовић''', прота ([[16. јун]] [[1849]]—[[29. јануар]] [[1914]]) је био нишки [[свештеник]], један од челних људи [[Нишки комитет|Нишког комитета]] и национални борац за ослобођење [[Ниш]]а од [[Турци|Турака]], учесник више [[рат]]ова вођених на простору југоисточне Србије у другој половини [[19. век]]а.<ref name="ref1">Група аутора. ''Национално политичка акција Нишлија за ослобођење 1860-1877'' У:Историја Ниша I, страна 297-304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref><ref>Милан Ђ. Милићевић, ''Краљевина Србија'', Београд 1884.</ref>
 
== Биографија ==
Петар Икономовић, је рођен је [[16. јун]] [[1849]]. у [[Ниш]]у, у свештеничкој породици, па је тако настављајући породичну традицију и сам, по стицању пунолетства, постао свештеник у [[Епархија нишка|нишкој епархији]].<ref name="ref1"/>
 
Почетком [[1874]] Икономовић je постао члан нишке завереничке дружине познате под називом [[Нишки комитет]], првенствено са циљем да спречи даљу асимилацију српског становништва и да лични допринос у ослобађању [[хришћани|хришћана]] од зулума и петстогодишњег турског ропства.<ref name="ref1"/>Владимир Стојанчевић, ''Европски велики покрети и ослободилачке силе у Турској 1875-1878''. УДК 327.8 (4:497) "1856/1878" 94 (497.11) "1875/1878", Београд, Историјски архив Ниш</ref>
 
Дана [[24. фебруар]]а [[1874]]. Петар Икономовић је као члан [[Нишки комитет|Нишког комитета]], у кући [[Михајло Божидарц|Михајла Божидарца]], обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на [[крст]] и [[јеванђеље]] да ће истрајати у борби против [[Османлијско царство|Османлијског царства]], како би [[хришћани|хришћанско]] становништво [[Ниш]]а и шира околина што пре било на [[слобода|слободи]].<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120</ref>
 
Шездесетих година [[19. век]]а турска управа у Нишу почела је да доводи [[Бугари|Бугаре]] за чиновнике, свештенике и [[учитељ]]е на значајна места у нишком мутесарифлуку (санџаку-области), како би извршили бугаризацију становништва, спречили функционисање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у делу Старе Србије. У спречавању ових намера Турака и Бугара значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је [[Нишки комитет]], који је интензивно радио на сузбијању асимилаторске политике [[Бугарска егзархија|Егзархије]] и Бугарског народног одбора из [[Цариград]]а, на чијем је челу стајао [[Драган Цанков]], као најангажованији Бугарин за рад на нишком подручју.
 
Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску [[литургија|литургију]] у [[црква]]ма, као ни за бугарску наставу у [[школа]]ма. Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо је значајну улогу у спречавању [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Коле Рашић|Колета Рашића]], [[Михаило Божидарац|Михаила Божидарца]], [[Тодор Станквовић|Тодора Станквовића]], и велику подршку свих нишких [[еснаф]]а, а по селима свих сеоских [[кмет]]ова, сеоских домаћина и [[свештеник]]а, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из [[Бугарска|Бугарске]].<ref>''Историја Ниша I'', страна 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref>
 
У [[Манастир Вета|манастиру Вета]], код [[Црвена Река|Црвене Реке]], удаљеном од главних путева и већих насеља и заклоњеном највишим врховима [[Сува планина|Суве планине]] (Трем, Соколов камен) Петар Икономовић је, до ослобођења нишког краја од Турака, редовно присуствовао тајним састанцима Нишког комитета за ослобођење од Турака.<ref>Братислав Петровић Браца, ''Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети'', Издавач: C-print</ref>
 
Икономовић је умро [[29. јануар]] [[1914]]. у 65 години живота у [[Ниш]]у. Сахрањен је на Старом нишком гробљу у [[Градска општина Палилула (Ниш)|Градској општини Палилула]].<ref name="ref1"/>
 
== Признања ==
За заслуге у националном раду и ослободилачком покрету Икономовић је одликован [[Таковски крст|Таковским крстом]] са прсима -{V}- степена.<ref name="ref1"/>
 
Такође једно од великих признања Петру Икономовићу и његовим саборцима из Нишког комитета је израда бронзаниог фриз на постаменту Споменика ослободиоцима Ниша, на коме је приказано заклињање устаника Колета Рашића пред протом, Петром Икономовићем [[1874]]. године, на соновуоснову сачуване фотографије из тога доба.<ref>''Споменица 60-годишњице и освећења споменика ослобођења Ниша 1877-1937,'' Ниш 1937, стр 131. </ref>
{{double image|center|Polaganje zakletve 1874.jpg|360|Споменик ослободиоцима Ниша 4.jpg|350|<center>Полагање заклетве челних људи [[Нишки комитет|Нишког комитета]], пред Петром Икономовићем, у кући Михаила Божидарца у Нишу [[24. фебруар]]а [[1874]].|<center>Исти догађај виђен оком вајара [[Антун Аугустинчић|А. Аугустинчића]] на фризу [[Споменик ослободиоцима Ниша|Споменику ослободиоцима Ниша]]}}
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
# Владимир Стојанчевић, ''Европски велики покрети и ослободилачке силе у Турској 1875-1878''. УДК 327.8 (4:497) "1856/1878" 94 (497.11) "1875/1878", Београд Историјски архив Ниш
# Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120
# Милан Ђ. Милићевић, ''Краљевина Србија'', Београд 1884.
# ''Историја Ниша I'', страна 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.
 
== Спољашње везе ==
* [http://istorijanisa.wikidot.com/petar-ikonomovic Историја Ниша - Петар Икономовић]