Вишестраначки систем — разлика између измена

'''Вишепартијски''' или '''вишестраначки систем''' је израз који се у најширем смислу користи за она [[Друштвено уређење|друштвено-политичка уређења]] која дозвољавају оснивање и деловање више од једне [[политичка странка|политичке странке]], које имају капацитет да дођу на власт самостално или у [[коалиција|коалицији]].

 

Овај систем охрабрује формирање више различитих, званично признатих група, које се генерално зову политичке партије. Разликује се од [[беспартијски систем|беспартијских система]] у којем није дозвољено деловање ниједне политичке странке или [[једнопартијски систем|једнопартијских]], где је дозвољено деловање само једне. Свака странка се бори за гласове [[бирачко право|бирача]]. Вишепартијски систем је од суштинског значаја за [[представничка демократија|представничку демократију]], јер спречава руководство једне странке да манетне своју политику, без изазова. Такође се сматра и једним од кључних састојака [[либерална демократија|либералне демократије]], односно у мањој или већој мери га примењује већина [[држава]] у савременом свету. При томе треба узети у обзир да само легално постојање више странака не мора са собом да повлачи постојање вишестраначког система. Државе уставима или на други начин могу успоставити институционалну [[хегемонија|хегемонију]] једна владајуће, на рачун других странака. Такве примере представњају [[Источна Немачка]] и [[Пољска]] за време [[комунизам|комунизма]]. Сличан пример се може наћи и у ванинституционалним механизмима. Такав пример је [[Мексико]] у доба владавине [[Институционална револуционарна партија|Институционалне револуционарне партије]] (-{PRI}-). У оба случаја реч је о ''-{de facto}-'' једнпопартијским системима.

 

 

[[Индија]], [[Индонезија]], [[Немачка]], [[Француска]], [[Кина]], [[Данска]], [[Нови Зеланд]], [[Република Ирска|Ирска]] и [[Израел]] су примери држава које су успешно примењивали вишепартијски систем у [[демократија|демократији]] (мада у већини случајева постоје две партије које су веће у односу на остале). У овим земљама, обично ниједна странка нема парламентарну већину сама по себи. Уместо тога, већина партија формира [[коалиција|коалицију]] да би могле да дођу на власт.

== Види још ==

 

 

[[Категорија:Држава]]