Пета колона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
Другим речима припадници „пете колоне“ су издајници.
 
Термин је настао за време [[Шпански грађански рат|шпанског грађанског рата]] (1936 – 1939). Термин је употребио [[Франсиско Франко|франкистички]] генерал [[Емилио Мола]] за време опсаде [[Мадрид]]а 1936. године, tadaтада podпод kontrolomконтролом [[DrugaДруга španskaшпанска republikaрепублика|republikanacaрепубликанаца]], marširajuмарширају četiriчетири nacionalističkeнационалистичке koloneколоне, aliали daда uу graduграду postojiпостоји iи petaпета, odnosnoодносно nacionalističkiнационалистички simpatizeriсимпатизери kojiкоји ćeће republikancimaрепубликанцима udaritiударити uу leđaлеђа. Он је нападао град са четири колоне али је рекао да се његова „Пета„пета колона“ налази у самом граду и да ће она помоћи бржем паду града.<ref>{{Cite web |url= http://www.britannica.com/EBchecked/topic/206477/fifth-column|title= fifth column|accessdate= 18. 5. 2013.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Encyclopædia Britannica}}</ref> Та се пријетња није материјализирала, јер су републиканске власти биле провеле темељиту [[чистка|чистку]] свих сумњивих кадрова, а [[Опсада Мадрида|Мадрид]] остао под влашћу републиканаца све до самог краја рата. Израз је, међутим, ушао у вокабулар републиканаца, а преузео га је и амерички књижевник и новинар [[Ернест Хемингвеј]] искористивши га за наслов своје драме ''Пета колона''. Захваљујући томе се брзо проширио изван шпанских граница, поготово међу присталицама про-републиканске [[левица|левице]]. Мадрид је издржао све до 1939. када је освојен баш уз помоћ људи изнутра тј. „Пете„пете колоне“.
 
Снажан подстицај коришћењу израза је дало избијање [[други свјетски рат|Другог светског рата]], односно спектакуларни успеси [[Трећи рајх|немачке]] војске на њеном почетку, који су врло често од [[Савезници у Другом светском рату|савезничких]] симпатизера и анти-[[Силе Осовине|осовинске]] пропаганде тумачени као последица подривачке делатности пете колоне. Као мета сумњи у петоколонаштво су најчешће узимани припадници етничких група повезаних са Силама Осовине - [[Немци]], [[Италијани]], [[Јапанци]], [[Мађари]], [[Бугари]] и др. Те су сумње често биле повод за [[погром]]е (као у Пољској 1939) или протеривања (као присилна интернација јапанских Американаца у [[концентрациони логор|концентрационе логоре]] у САД 1940-их); петоколонаштво је у поратној Југославији послужило као оправдање за [[етничко чишћење]] немачких [[фолксдојчери|фолксдојчера]] и италијанских [[есули|есула]].