Дундо Мароје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q6456953 |
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''„Дундо Мароје“''' је најпознатија комедија [[Марин Држић|Марина Држића]]. Приказана је први пут, како се најчешће наводи, почетком фебруара [[1551]]. године, у сали Великог вијећа [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], од стране Помет-дружине, мада постоје основане сумње у веродостојност овог податка.
Комедија се састоји од два пролога („Дуги Нос, негромант, говори“; „Племенити и добростиви скупе...“) и пет чинова (завршетак није сачуван). У основи овог Држићевог дела је сукоб (међусобно неразумевање) припадника старе и младе генерације, у доба ренесансе. Грађу за комедију писац је узео из непосредне стварности ондашњег [[Дубровник]]а (о чему сведочи и његов исказ у другом прологу). Дундо Мароје је, заправо, наставак изгубљене комедије „Помет“ (што се, такође, наводи у поменутом прологу). Радња дела дешава се у [[Рим]]у, али су главни ликови Дубровчани. („Жене, пара ли вам ово мало миракуло Рим из Дубровника гледат?“, обраћа се писац гледатељкама, настојећи да их што више заинтересује за своју позоришну представу.)
== Основни подаци о комедији „Дундо Мароје“
Комедију „Дундо Мароје“, као ни остале своје драмске текстове у прози, Марин Држић није штампао за живота. Није сачуван ни њен оригинални рукопис, већ само препис из друге половине XVI века, којем уз то, недостаје крај. Први пут је ова Држићева комедија одштампана тек 1876. године, а до новог постављења на позорницу дела у целини, тек другог по реду, дошло је тек седамдесетак година после тога - 1938. године. Народно казалиште у Загребу је тада извело „Дунда Мароја“, тачније, адаптирани текст Марка Фотеза, који је и режирао представу. У новије време је Држићев „Дундо Мароје“ доживео низ издања и позоришних извођења, а у великој мери је и заокупио пажњу проучавалаца књижевних текстова, подједнако и хрватских и српских, а и неких страних.
Линија 17 ⟶ 18:
* Комички театар Марина Држића / Фрањо Швелец, Загреб, 1968.
* Дундо Мароје (приредио: Мирослав Пантић) / Марин Држић, Београд, 1974.
* Комедије Марина Држића (у књизи: Павле Поповић и историјска критика) / Предраг Палавестра (приређивач), Нови Сад - Београд,
* Дундо Мароје Марина Држића / Злата Бојовић, Београд, 1982.
* Још једном о Помету Марина Држића (у часопису „Књижевност и језик“, год. XIV, бр. 4) / Дамњан Петровић, Београд, 1997.
* Индивидуализација лика Помета Трпезе у Држићевој комедији Дундо Мароје (у часопису „Школски час“, год. XVI, бр. 3) /
* О комедији Дундо Мароје Марина Држића (у књизи: Књижевнокритички текстови) / Бранислав В. Бранковић, Зајечар, 2004.
| |||