Декамерон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
'''Декамерон''' ({{јез-ита|Il Decamerone, Decameron}}) је збирка од 100 [[приповетка|приповједака]] коју је написао италијански аутор [[Ђовани Бокачо]]. Вјероватно је започета [[1350]], а заршена [[1353]]. године. То је средњовјековни алегријски рад чије приче имају облике од еротских до трагичних. Теме су [[љубав]]не или о лукавости и разним [[неслана шала|несланим шалама]]. Иако је то велико умјетничко дјело са елементима забавног карактера, ипак је то важан историјски документ живота у [[14. вијек]]у. Декамерон у пријеводу значи 10 дана.
 
Сb
Свака прича је прожета поруком да треба уживати у сваком тренутку, као и критиком лажног [[морал]]а. Све приче су повезане једном оквирном која говори како су се седам девојака и три младића склонили од [[куга|куге]] која је харала [[Фиренца|Фиренцом]] на оближњем имању, где су провели 10 дана тако што је сваки дан свако испричао по једну причу. После сваке приче се налази податак ког дана је испричана прича и која је била по реду тога дана. Бокачо је ову збирку приповедака посветио својој драгој Фијамети.
 
 
Број три, колико има младића, симболизује мушко начело и свето тројство. Панфило сав љубав препоставља се да представља неверног Бокача, Филострато побеђен љубављу, представља Бокача одгурнутог. Дионео, на крају је један од пишчевих потписа, те је овај приповедач развратних прича на крају дана, вероватно сам аутор.