Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 55 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q131110
Ред 164:
Војни неуспеси у Вијетнаму и улични нереди су кулминирали [[1968]]. године када је дискредитираног Џонсона заменио нови председник [[Ричард М. Никсон]], изабран под паролом ''часног мира'' у Вијетнаму те довођења закона и реда на америчке улице. Иако се рат наставио, па чак и ескалирао америчким упадом у Камбоџу [[1970]]. године, Никсон је политиком тзв. „вијетнамизације“ поступно почео смањивати број америчких трупа у Вијетнаму а почетком [[1973]]. је створио услове за примирје након кога су се америчке трупе потпуно повукле оставивши Јужни Вијетнам својим локалним савезницима. Никсон је нешто раније својим историјским путовањем у [[НР Кина|НР Кину]] настојао створити дипломатске услове за [[детант]] са СССР-ом, који је управо у то доба досегао врхунац.
 
Поступним смиривањем рата се поступно јењавали и нереди на америчким улицама. Иако најрадикалнији захтеви baby боомера[[бејбибумер]]а нису испуњени, под њиховим су утицајем у многим сферама америчког живота завладали либерални ставови, па се крајем 1960-их и почетком 1970-их бележе пројекти [[афирмативна акција|афирмативне акције]], [[феминизам другог таласа]] у медијима и управи, легализација [[хомосексуалност]]и и [[порнографија|порнографије]]. С друге је стране у многим од великих градова дошло до дотада незапамћене експлозије криминала.
 
Успркос непријатељству бејбибумера, Никсон је године [[1972]]. победио на председничким изборима. Међутим, за време кампање су његови људи починили низ илегалних радњи чије је објелодањивање изазвало скандал зван [[афера Вотергејт]]. Председников ауторитет се брзо истопио, а године [[1973]]. је [[нафтни шок]] довео до највеће економске кризе од времена Велике депресије. Суочен с могућношћу опозива, Никсон је године [[1974]]. поднео оставку, а велики број Американаца на дужи рок изгубио поверење у свој политички систем.
 
Економска криза се наставила и под Никсоновим наследником [[Џералд Форд|Фордом]], чији је кратки мандат обележио и слом Јужног Вијетнама, односно коначни амерички пораз у Вијетнамском рату - односно први недвосмислени пораз у америчкој историји. Наде да ће понижења престати с новим председником [[Џими Картер|Картером]] су се брзо угасиле. Економска криза се наставила у досада незамапћеном облику званом [[стагфлација]], а САД су добиле тежак ударац када је у [[иранска револуција|Иранској револуцији]] збачен њихов стратешки савезник. Након тога је следило понижење када су студенти у [[Техеран]]у [[Иранска талачка криза|заузели америчку амбасаду]] и особље узели за таоце. Крајем 1979. су Совјети, користећи америчку слабост, извршили [[Совјетска инвазија Авганистана|инвазију]] [[Авганистан]]а. Тај низ понижења је на изборима 1980. многе Американце натерао да се одбаце либерализам претходних деценија те да се врате конзервативизму оличеном у [[Роналд Реган|Роналду Регану]].
 
== САД као победник Хладног рата ==