Патријарх српски Јефрем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 27:
 
== Живот ==
По националности је био Бугарин.<ref name="zadruga1">{{cite book| author=[[Момчило Спремић]]| title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|edition = |publisher=[[Српска књижевна задруга]]| year=1994|isbn=|pages=28}}</ref> Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 година, када су родитељи хтели да га жене.<ref name="zadruga1"/> Најпре је живео у [[Хиландар]]у, затим у [[Зограф]]у, а онда на самој планини [[Атос]]у. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини [[Пловдив]]а, коме је био [[игуман]].<ref name="zadruga1"/>
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]], када су родитељи хтели да га жене. Касније се вратио и подвизавао се у [[Ибар]]ској клисури и [[Дечани]]ма. Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Свети Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он се заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379 је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и.
 
КаоОд син[[патријарх једногаЈоаникије|патријарха свештеника одмаленаЈоаникија]] је тежиодобио заблагослов духовнимда исе подвижничким животом. Одбегао јенастани у [[Света„Дечанској гора|Свету гору]]пустињи, кададакле суу родитељинекој хтелињеговој даиспосници. гаПосле жене.Душанове Каснијесмрти, сепатријарх вратиоСава иму подвизаваоје сестоворио ћелију у [[ИбарЖдрело (бистричко)|Ждрелу]]ској, клисуринедалеко иод [[Дечани]]маПећке патријаршије.<ref name="zadruga1"/> Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Свети Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он се заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379 је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и.
[[Српска православна црква]] слави га 15. јуна по црквеном, а [[28. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].